Прије подне Доситеј, поподне Фазли

На Косову и Метохији, поготово у српским срединама, често се дешава да више школа користи један објекат.

У Црквеној Водици код Обилића, обрнут пример: у једном објекту настава се одвија на српском и албанском језику. Школе имају и различите називе, али ученицима и наставницима то не смета.

Једна зграда, а две школе, једна на српском, а друга на албанском. Тако је већ петнаест година у мултиетничком селу Црквена водица код Обилића.

"Пре подне настава се одржава на српском језику, поподне од 12.30 на албанском језику. Нема никаквих проблема, деца се јављају и на албанском и на српском језику", каже Јовица Максимовић, директор школе "Доситеј Обрадовић".

"Све што је моје, јесте и твоје. Због тога ми пролазимо овде лепо и добро. Они нам помажу да донесу угаљ, дрва, некад донесемо ми. Радимо по одвојеним плановима и програмима", прича наставник школе "Фазли Грајчевци".

То што не раде по истом закону, наставницима не смета да користе исту зборницу у којој је један ормар за дневнике, једна остава за географске карте, један ормар за заједничке ствари.

Срби имају једну, а Албанци другу огласну таблу. Ученици користе исте учионице, клупе и исти полигон за физичко васпитање.
"Ово што имамо ми, имају и они. Оно што немамо ми, немају ни они", прича ученик.

Школа наставе на српком носи назив "Доситеј Обрадовић", а на албанском "Фазли Грајчевци". Директори деле исту канцеларију, исте проблеме и потребе.

Наставу на српском похађа 40, а наставу на албанском 60 ученика. У школи се још греју на дрва и угаљ. Немају унутрашње тоалете, салу за физичко васпитање, библиотеку.

Школски објекат је изграђен давне 1920. године. После рата дограђен је један део и то уз помоћ међународних организација. Од тада уложено је једино у кречење и градњу спољних тоалета.

Извор: РТС