Путинова посјета Србији уздрмала ЕУ

У одговору на поруке из Брисела и ону коју је упутио комесар ЕУ за суседство и преговоре о проширењу Јоханес Хан да ће Србија морати да преиспита однос према Русији зарад приближавања Унији, премијер Александар Вучић заоштрава реторику. Он поручује да се са Србијом тако не може разговарати, отварајући терен на којем је тешко проценити на какав дочек ће наићи још један потез који се из Београда упућује ка ЕУ.

Хтели то званичници Србије или не, потврђени долазак Владимира Путина у Србију, за европске партнере је знак над којим ће се замислити.

Уочи првог скринига о усклађености спољне политике Србије са ЕУ у Бриселу, али и предстојеће посете руског председника Београду, са највише позиције одлучивања о даљим европским интеграцијама Србије стигло је и прво директно упозорење - комесар Јоханес Хан поручио је да, уколико жели да постане чланица Уније, Србија мора пажљиво да размотри своју одлуку да не подржи санкције против Русије.

Судећи по реакцији Александра Вучића на поруке из Брисела, преиспитивање није у плану и одступања нема.

„Већ седам или осам месеци слушам како ћемо морати да слушамо нечији налог у року од једног дана, у року од два дана, у року од три месеца... Србија има своју политику и Србија своју политику не мења како неко негде да неку изјаву и не разговара се са Србијом тако – еј дошли смо да вам кажемо, па сад морате да направите то. Можда неко тако замишља политику. Покажите ми тог који може, хоће и сме тако са мном да разговара. Нема га“, рекао је Вучић.

Оштар тон ублажио је поруком да Србија остаје оријентисана ка Европској унији, да је пут интеграција, без двоумљења, најбољи могући и да ће учинити све да своје обавезе испуни пре краја 2018. године. Европи је поручио да "рачуна на Србију", али и подвукао да жели и добре односе са Руском Федерацијом.

„Ми поштујемо све што Европска унија донесе, али и у Европској унији имају другачија мишљења око појединих питања. Пет земаља Европске уније није признало независно Косово и неће да призна. Извините, ми нисмо део Европске уније, нико нас није питао ништа за санкције Русији да бисмо сад морали. Ово је наша политика и не мењамо је. Очекивао сам и неке похвале“, додао је Вучић.

Мишљења о томе до када ће Србија моћи да истрајава у тврдом ставу су различита, но већина се слаже да ће то пре свега зависити од развоја украјинске кризе и односа Москве и Запада. Прилика да се о свему конкретније разговара биће билатерални скрининг у Бриселу 10. октобра, каже за РСЕ шефица преговарачког тима Србије Тања Мишчевић, не желећи да коментарише поруку европског комесара, који је најавио и да неће бити никаквог проширења Уније у наредних пет година, колико траје његов мандат.

„Тамо ћемо више причати и тек онда могу да вам кажем каква је реакција Европске комисије“, каже Тања Мишчевић.

Иако су се поруке да ће Србија морати да се определи из Брисела могле чути и раније, ово је први пут да стижу са званичне позиције, а Београду су упућене у тренутку када се припрема за посету Владимира Путина. Његов долазак у уторак је и званично потврђен, а руски председник присуствоваће 16. октобра обележавању 70-те годишњице ослобођења Београда у Другом светском рату.

Иако се овај догађај одиграо 20. октобра, Путина ће четири дана раније дочекати војна парада каква, кажу званичници, “није виђена више од 40 година”. Биће то прилика и да се размотре кључна питања руско-српских односа.

“Током посете су предвиђени састанци и преговори са председником Србије Томиславом Николићем и председником Владе Србије господином Александром Вучићем. Предвиђено је такође учешће у свечаностима, као и разматрање кључних питања руско-српских односа”, најавио је амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин.

Иако шефица тима за преговоре са ЕУ Тања Мишчевић наводи да се порука коју Србија овим потезом шаље може тумачити искључиво у историјском контексту:

„Обележавањем седамдесетогодишњице од краја Другог светског рата, учешћа представника државе која је пуно помогла читавој Европи у ослобађању, мислим да је то лепа порука”.

Путнов долазак биће, према речима председнице београдског Фонда за политичку изузетност Соње Лихт, предмет веома пажљиве анализе у Бриселу. Ипак, она сматра да неће имати значајнијег утицаја на даље европске интеграције.

„Он долази на прославу 70-те годишњице ослобођења Београда. Пошто само Русија, без обзира шта ми мислимо, баштини тековине Црвене армије, мислим да са историјске тачке гледишта ту посету нико не може да доведе у питање. Наравно, она се догађа у једном комплексном политичком тренутку и зато ће сигурно бити и анализирана врло, врло темељно. Али ја и даље не мислим да долазак председника Путина на овај догађај може на озбиљан начин да поремети пут Србије ка Европи. Да ли ће морати да преиспитује политику према Русији зависиће од тога како ће изгледати односи између Европе и Русије“, оцењује Соња Лихт.

Спољнополитички аналитичар Бошко Јакшић наводи да Србији истиче време, те да је последња порука европског комесара Јоханеса Хана у директној вези са предстојећом посетом Владимира Путина.

„Европљани очекују или процењују да ће притисак Русије на Србију да расте. Мислим да је Путинова посета и нека круна тих притисака који могу да се детектују последњих недеља и да управо због тога овако експлицитно појачавају захтев. Видимо да у премијеровој изјави нема ничег новог, али мислим да нам јачање притиска скраћује време, као што је и могло да се очекује“, каже Јакшић.

У светлу одржавања неутралне позиције, Србија у последњих месец дана истовремено повлачи и јаке потезе и поруке посвећености европском путу, међу којима Александра Јоксимовић из Центра за спољну политику указује на следеће.
Александра ЈоксимовићАлександра Јоксимовић

„Учешће првог министра одбране Србије на Самиту НАТО-а је показало да Србија још увек има некаква отворена врата без обзира на декларисану неутралност. Друга значајна порука је писмо упућено Обами као подршка борби против Исламске државе и борби против тероризма“, рекла је Александра Јоксимовић.

Могли ли ови потези и поруке европске опредељености неутралисати одјек који ће дати Путинова посета, знаће се по њеном завршетку и порукама које ће из Београда бити упућене. Тренутак у којем до посете долази Србији не иде на руку и зато Бошко Јакшић износи следећу претпоставку:

„Немам информације, али по неком политичком инстинкту бих рекао да су Руси иницирали ову посету и да је то понуда коју не можете да одбијете. А она Русији помаже да учврсти своју позицију. Видимо да је изгубила Црну Гору, имајући у виду да је Црна Гора била једна од три упоришта руског интереса у југоисточној Европи, уз Србију и Републику Српску, мислим да су се Руси узнемирили, а украјинска криза диктира да и једни и други траже окупљање и прикупљају своје савезнике“, каже Јакшић.

Економске димензије Путинове посете, на којима инсистирају званичници у Србији, далеко су мање важне од оних политичких које би, како наводи Јакшић, могле имати далекосежан утицај на позицију Србије.


Извор: РСЕ