Драган Бурсаћ: Додиков селфи са Путином од 76 милиона ЕУР кредита

Поскуп је то селфи за овај несрећни народ. Селфи од 76 милиона евра, колико кошта најновији кредит.

Република Српска 17.09.2014 | 21:05

Знате ону народну - Не зна јел' пош'о ил' је дош'о.

Е, па на то подсјећа понашање Милорада Додика у првој седмици званичне изобрне кампање. Прво је главни Баја на предизборном скупу у Палама поручио/обећао радницима РАОП-а да ће добити одштету за губитак посла у полулегалној приватизацији, уз мали услов - да се НЕ ПОЈАВЕ на БН телевизији.

Одмах потом, отишао је Предсједник РС-а у Русију. Зашто у Русију, питамо се сви. Дакле, Предсједник Републике Српске је својом изјавом, којом је паушално пријетио несрећним радницима и успут директно дерогирао уставно-правни систем Републике Српске, на челу са комплетним судством. Судство може бити објективно колико год хоће, може бити независно за све (наше) паре, али кад Баја лупи шаком о говорницу, он једном реченицом унижава систем.

СТРАТЕГИЈА СЛОНА 

Условљавање појављивања  радника на једној локалној телевизији и уцјена није толико битна, али није да није. Битније у овом свему је ништење институција Републике Српске од стране Милорада Додика. Кажем, одавно је он надрастао и институције и ентитет, али се онда лицемјерно, пуних уста, заклиње у некакав уставно-правни поредак Републике Српске и у исто вријеме уринира по њему. Али Додикова дисперзија ломљавине институција  у стакленој башти Републике Српске се не зауставља на лупању шаком о сто и пријетњи радницима и судству.

О не, атакује Миле и на Владу, па и на саму институцију Предсједника. 

Тако је Додик са Премијерком Жељком Цвијановић отишао да „склопи врло важне послове са Руском Федерацијом“. Јасно је свима да је циљ одласка претендената на мјесто Предсјеника РС-а и српског члана Предсједништва, било нафоткавање са Путином у циљу билдања комплетне предизборне кампање. Међутим, Путин мален, а земља велика.

Проблеми још већи. Тако је руски предсједник отишао на далеки исток своје Русије, а Жељка и Милорад су, у својству гласноговорника руских нафтних компанија, потписивали „изузетно повољне уговоре по Републику Српску“. А, те повољности нам кажу сљедеће: Републику Српску, осим авиона, горива, амортизације и боравка у милој нам & драгој Руској Федерацији, пут Додика и Цвијановићеве ће коштати 76 МИЛИОНА ЕВРА КРЕДИТА, дакако са каматама.

Треба напоменути да ће нам руски гас долазити „директно, без посредовања БХ Гаса“.   Сад, може се каква паметна глава запитати – Куда, мајку му, осим Зворника, а без инфраструктуре и БХ Гаса да дође дај руски гас??? Авионима, телепортацијом, камионима, у врећама, балонима... Може се та главица запитати  како то да нам иста та мајчица Русија преко својих фирми у домаћој рафинерији у Броду дугује преко 500 МИЛИОНА МАРАКА???!!!

Колико би само било јефтиније, ближе, продуктивније и нормалније да је Милорад свратио до Брода, па да приупита за наше паре, намјесто путешествија по Русији. МОЖЕ И КАКВА УМНА ГЛАВА КОНСТАТОВАТИ ДА КРЕДИТ НИЈЕ ПОКЛОН, ДОНАЦИЈА, ХУМАНИТАРНА ПОМОЋ, БОЖЈИ ДАР, НЕГО ЕКОНОМСКИ ПРОИЗВОД КОЈИ СЕ ПРОДАЈЕ, КУПУЈЕ НА ТРЖИШТУ  И КОЈИ МИ СВИ ПЛАЋАМО!

Но, како ова прича нема пуно везе са логиком, него са поскупим СНСД-овим ПР-ингом нећемо се задржавати на њој.  

ЗА СЕЛФИ ВИШЕ 

Ова прича, напомињем, има везе се дерогирањем Владе Републике Српске, која је очигледно постала обични алат у предизборној кампањи СНСД-а и не ради ништа друго осим што тихује и аминује оваква апсурдна маркетиншка путовања. Ако ту Владу уопште ико ишта и пита.  

Институција Предсједника је тек до краја унижена и обесмишљена. Јер, сваки предсједник било чега би се послије обављеног посла, а руски кредит је у јавности Републике Српске представљен као „добро обављен посао“, вратио кући и прославио са својим сународницима ову „успјешну причу“.

Међутим, Милорад Додик, попут каквог Аппле суперфана, чека у Санкт Петербургу указање Путиново. Укотвио се и не мрда. А све то за двије фотке у лошијој резолуцији, е да би запушио уста опозицији и изашао пред јавност са једним селфијем.

Да ли то ради предсједник било чега?

Наравно да не, осим ако му је очајнички потребан задњи улог, задњи чип у игри да остане на власти. Дакле, ово прање у мутној води институције  Предсједника Републике Српске, ово ваљање по блату „најсветије“ ентитетске функције има само један и једини циљ - стварање што бољих предуслова за нови мандат.  

Очевидно, спреман је Додик рећи - Мртва је предсједничка улога, само ако ће од 13. октобра на још новијој, бољој и са више овласти предсједничкој функцији довршити своју излазну стратегију, која никако не укључује судове, процесуирања и затворе.  

Ултимативни прагматизам, на који остатак ентитета и државе ћути. Из незнања, страха, некомпетенције и некомпетиције, враг ће их знати. За то вријеме, Милорад и Жељка пред дверима Зимског Дворца кампују до четвртка, када се очекује Путиново указање. Поскуп је то селфи за овај насрећни народ. Селфи од 76 милиона евра, колико кошта најновији кредит. Јадно.  

Он је руши, а они се смију и гледају И, заправо, на овом примјеру се види колико се Додик држи синтагме - Држава, то сам ја. Ентитет - то је он, било би посве правилно. Јер у Републици Српској, од дјетета до академика, од чобанчета до хирурга, зна се ко једини коси, а ко све и како воду носи. И зато је посве очекивано да се нико из опозиције, нити из редова какве мислеће „интелигенције“ није „ухватио“ за причу о Додиковом урушавању Републике Српске. Ово, уз Бајину ароганцију, говори највише о општој индолентности и апатичности која је бенсединирала све друштвене слојеве. Видите, Милорад Додик је заиста као слон у стакларској радњи.

Он је због своје саможивости и апсолутне аутократије, која му је очигледно помутила перцептивни склоп, успио да помогне опозицији више од свих Вучићевих бренд менаџера заједно. Умије то Додик, а и радио је то и прије. Забијао је политичке аутоголове. Међутим, нити један га није коштао избора, осим једног, несрећног по њега.  Они дужег памћења, сјетиће се батинаша у хали Борик, који су под кринком заштите лика и дјела Милорада у нас, у марту 2000. год. тукли навијаче „Борца“. Тада му Бањалука то није опростила.

Послије је Милорад Додик надрастао Бањалуку, Крајину, па је сав габаритан својим апетитом превазишао и Републику Српску.  Како год, чини се да ови гафови неће битно утицати на изборни резултат, али не мора то баш да значи. Прије свега зато што уједињена опозиција НИКАДА ближе и ватреније није дувала за врат Додику, СНСД-у и коалиционим партнерима. 

И опет је на опозицији да ишчитају и предоче народу како и са колико новаца Милорад Додик унижава и институције и тај исти народ. Хоће ли се бар у мјесецу избора опозициони лидери сјетити да знају летјети, чуће се. Тек, Додик је пош'о, ал' још није дош'о. 

Аутор: Драган Бурсаћ

Извор: бука.цом