Слобода је често фраза, а тиранија увијек истина (Б.Нушић)

У Апсурдистану у коме живимо, све је могуће, па тако и чињеница да људи који би сами за себе (да их ико пита) рекли да су слободни, немају слободу да изаберу власт каква им је пријеко потребна.

Кажу једни, у обавези су према овоме (запослио му нећаку), други према ономе (пријете да ће му сина отпустити), трећи да ће гласати за онога ко му да највише (КМ). Изгледа да је огроман број гласова људи који излазе на изборе (њих нешто више од 50%), већ "уговорен".

Странке се уздају у страначку дисциплину свог чланства и методе које сам горе навео (запошљавање, отпуштање, плаћање). А свима нам треба потпуно НОВА ПОЛИТИКА! Нов начин вођења политике и нов начин доживљаја политике!

Глас грађана мора бити потпуно слободан да би могао изабрати најбоље. По овоме испада да су стварно слободни само гласови људи који не излазе на изборе. Њима ваљда нико није никога запослио, нити има кога да им отпусти, а њихови гласови изгледа нису ни на продају. Они могу да, без икакве обавезе, изаберу онога за кога сматрају да ће стварно урадити то што обећава. Требало би да могу и да га, након одређеног времена, упитају шта је конкретно урадио. Створити механизме контроле власти од стране грађана кључно је питање нашег друштва. Јер ако се настави по старом, ускоро ћемо бити не Апсурдистан него Бантустан[и].

Како ћемо их створити? Тражићемо да јавности буду доступни финасијски извјештаји сваке од институција које финасирамо ми грађани. Да знамо гдје је отишла свака марка из буџета. Када контролора власти буде онолико колико нас има интернет, тешко ће моћи десити да кум свом јарану исплати 11.000.000 КМ за "пројекат" увођења модерног менаџмента у болнице у РС, а да нема за љекове најугроженијих болесника.

ТихомирГлигорицБлог