Десет милијарди за заштиту Србије

Поремећаји климе нису више теорија, а да би Србија заштитила воде и системе водоснабдавања, потребно је да уложи око десет милијарди евра у наредних 20 година.

Само 48 одсто водосистема у Србији је исправно, а трећина је високоризична.
Ово су само неке од чињеница које су се могле чути на симпозијуму организованом у част 135 година од рођења Милутина Миланковића, математичара и климатолога, једног од највећих српских научника.

Симпозијум се одржава под покровитељством Унеска и Владе Републике Србије, а организатори су Српска академија наука и уметности, Институт за водопривреду „Јарослав Черни“ и Центар за воде за одрживи развој и прилагођавање климатским променама.

На скупу са називом „Управљање водама у земљама у транзицији у условима климатских и других глобалних промена, поуке из палеоклиме и регионално моделирање климе“ говорили су и неки од највећих светских ауторитета у области климатологије. У својим излагањима упозорили су на све последице које људски немар има на природу и климу, а као један од примера све екстремнијих временских прилика поменуте су и незапамћене поплаве у Србији.

"Не постоје научни докази да ли су те поплаве последица поремећаја климе услед глобалног загревања и људске активности или су обична, природна појава ", оценио је јуче експерт за процену промене климе Ричард Сомервил.

“Али како год да је у том конкретном случају, сасвим поуздано знамо да је количина падавина у свету повећана, да је већа влажност ваздуха и да је већа количина падавина и екстремних временских прилика. То није само теорија, већ мерењима доказана ствар”.

И његов колега Андре Берже, стручњак за палеоклиму и инострани члан САНУ, указао је да сваки појединац утиче да се повећава глобално загревање.

Академик Федор Месингер напоменуо је да је сагоревање угља један од највећих узрочника пораста емисије угљен-диоксида у атмосфери. Са друге стране, Месингер објашњава, када бисмо сагорели све залихе овог фосилног горива, живот на Земљи не би био могућ.