Славни се поливају водом, дјеца бензином

На интернету се шире снимци разноразних "изазова". Међутим, док се Бил Гејтс и Новак Ђоковић полијевају леденом водом, дјеца то раде бензином. А онда се - запале!

Док јој син гори, Џејни Толи држи у руци паметни телефон и снима. Ацетон на кожи 16-огодишњег дјечака одмах се запалио. Плави пламен с голог трбуха, захваћа његово лице. Он вришти. Мајка урла: "Иди под воду, стани под воду!" Међутим, дјечак у боловима излијеће из купаонице и беспомоћно трчи кроз стан. Касније те вечери примљен је у болницу с опекотинама трећег степена. Мајка је ухапшена.

Они су то радили у кади, гдје су одмах могли угасити ватру, рекла је касније мајка која је хтјела снимити узбудљив видео. То су хтјели ставили на Фацебоок као "Ватрени изазов" (Фире Цхалленге) и веселили се сваком појединачном "лајку", пише ДW.

Као и хиљаде осталих, који у дигиталним временима желе привући пажњу. Јер просјечним "обичним" садржајима се не може скренути пажња на себе.

"Тренутно је тест храбрости 2.0 прилично ефикасан", каже Феликс Баилхарз, стручњак за такозвани вирални маркетинг - облик маркетинга који користи друштвене мреже на интернету.

Он каже - да бисте постали "мини целебритy" на интернету, тест храбрости мора бити довољно опасан. Ти тестови храбрости, или изазови, шире се невјероватном брзином. Видео снимци показују углавном младе који се сами снимају при бесмисленим радњама: како се полијевају леденом водом по глави, како гутају велику кашику пуну цимета или како се сами запале. Снимци се шире као вирусне инфекције.

"Садржај се не шири с једне средишње локације, него од корисника до корисника", каже Баилхарз.
Да би то функционисало, садржај мора бити врло смијешан или врло тужан, али свакако крајње необичан.
"Јаке емоције играју кључну улогу", говори стручњак за интернет.

Случајеви као што је онај 11-огодишњег Дерика Робинсона из Клевистона у Сједињеним Америчким Државама навелико се шире по свијету.

На наговор својих рођака, дјечак се запалио, па је тешко повријеђен смјештен у болницу. Међутим, 15-огодишњем Џејмсу Шорису помоћи није било - он је жив изгорио.

"Ради се о томе да покажу да могу урадити нешто што нико други не може", каже психијатар Мајкл Винтерхоф. "Многи млади имају осјећај да су бескорисни, јер код куће не раде ништа."

Онај ко с времена на вријеме не обавља неке мале кућне послове, ко не мора рашчистити стол, опере посуђе - тај нема осјећај да је потребан, да нешто вриједи, објашњава психијатар.

Наравно да је "Ватрени изазов" екстремни начин да се човјек докаже. Психијатар из Бона, специјалиста за младе, каже да такви тестови храбрости посљедица широко распрострањеног проблема. Дјеци се не постављају никакви захтјеви, превише се о њима води бриге.

"Дијете нема никакве задатке, па не зна шта може и шта он као особа представља", каже Винтерхоф. "Због тога многи траже признање на друштвеним мрежама."

"Све су то посљедице злочина против наше дјеце", каже он.
Кривицу увијек сносе одрасли; да би они имали мир и избјегли конфронтацију или свађу, дјеци се пречесто попушта. Многа дјеца су презасићена, посебно материјалним добрима. И педагошки се дјеци даје превише слободе.

"У вртићу и школи дјеца су често сама, без контроле, па се и на интернету крећу неконтролисано", каже психијатар.

Због те "слободе", дјеци недостају структура и оријентација.
"Ти млади људи живе у реалности малог дјетета", каже Винтерхоф.

Један 11-огодишњак би требао знати шта је ватра и шта му се може догодити, али дјеца на споменутим видео-снимцима то очигледно не могу процијенити.

"Они живе овдје и сада, и орјентисани су искључиво на испуњење својих потреба - као бебе", каже Винтерхоф.

Међутим, и друштвени медији су дио тог проблема. Без платформи као што су Фацебоок и YоуТубе такви изазови не би били могући.

"Они нису кривци, али они све то омогућавају", каже Феликс Беилхарц.

Фацебоок је у међувремену реаговао и такве видео снимке брише. Али, претходно то неко мора пријавити. Нажалост, још увијек има много младих којима се такви снимци свиђају и који их шире. На YоуТубеу се неки такви снимци још увијек могу видјети.

Виртуелни тестови храбрости су постали познати и у позитивном контексту: више славних особа судјеловало је у такозваном "Ице Буцкет Цхалленгеу". Правило гласи: ко се у року од 24 сата не полије кантом ледене воде по глави треба да донира 100 долара на рачун фондације АЛС (амиотрофна латерална склероза), која истражује ту неизљечиву болест нервног система.

Листа "храбрих" је дугачка: Марк Зукерберг је то урадио, Џастин Тимберлејк и Бил Гејтс, као и Новак Ђоковић. Међутим, ова врста интернетских изазова служи више у маркетиншке сврхе него као доказ храбрости.