Заборављени, јер “нису приоритет”!

Становници Улице Јована Кршића, у бањалучкој Месној заједници Врбања, огорчени су на све надлежне институције после непогода које су погодиле највећи град Републике Српске.

Овај део града такође је претрпео штету а уз поплављене објекте, уништена је и инфраструктура. Ипак мештани су највише бесни због чињенице да данима после непогоде, и после бројних позива нико није дошао ни да им помогне, ни да их евидентира, него су, како кажу, редовно одбијани а сва обећања остала су само обећања.

“Први дан, када је почело невреме, зачепио се поток. Прошла је комунална полиција, рекли су да ће неко из Штаба Цивилне заштите послати механизацију да се то очисти, међутим, нико није дошао. Видели смо да од доласка механизације неће бити ништа па смо то некако урадили сами, с оним што смо имали. Сами смо се ангажовали и да се очисти улица као и да се плати камион који би одвезао смеће. После поплава, нико се није удостојио да дође и да бар погледа шта се десило”, каже мештанин Милан Ћурлић, из удружења "Зелени вир".

Из овог удружења су се обраћали и челницима града Бањалука, да им помогну око проходности улице, али ту су наишли на зид.

“Звао сам кабинет градоначелника, обавестио да су куће под водом, да је пут непроходан. Тражио сам да се опере улица и да се достави било какав вид помоћи, да нормализујемо стање овде. Добио сам негативан одговор, уз образложење да је град приоритет. Уколико је такав случај, питам се да ли је приоритет за нас да плаћамо комуналну накнаду и друге таксе граду?

Нико, како кажу у овој улици, није дошао ни да попише штету насталу после непогода. Заједно са многима из осталих приградских насеља, и овде су одвоз отпада морали да плаћају сами, те да очисте и дезинфикују све без помоћи и подршке, иако међу поплављенима има велики број социјално угрожених породица, којима ни пре поплава није било нимало лако.

У Улици Јована Кршића кажу да нису могли да чекају ни на кога.

“Прво смо уз помоћ комшија скупили новац за камион, а потом смо се потрудили да дезинфикујемо све, јер постоји опасност од болести и зараза. Још се нико није појавио да попише штету, тако да се после свега осећамо одсечени од града. Многи не знају ни да постојимо, ни да смо поплављени. То је за сваку осуду, јер и ми сматрамо да живимо у Бањалуци и да су надлежне службе, које се финансирају и из нашег џепа, дужне бар да нас обиђу, ако немају чим и како да помогну. Било је обећања појединих градских функционера да ће доћи на лице места, али то је све остало на обећањима”, кажу мештани ове улице.

Слична ситуација је и у већини осталих делова града који су погођени клизиштима и бујицама.

Поједини грађани немају средстава да санирају оштећења, претрпели су велику штету, а страдала је и инфраструктура. Неки са стрепњом дочекују сваку нову кишу јер им над главама "виси" цело брдо померено клизиштима, а у неким деловима путеви су потпуно девастирани и неупотребљиви за превоз аутомобилима.

На све то, приоритет за обнову у граду Бањалуци није ниједан мост, установа, пут или насеље, него Олимпијски базен, који је по критеријумима надлежних, некако важнији од целих насеља.

У Врбањи, Лазареву, Чесми, Старчевици, Ади и свим осталим насељима која су страдала у непогодама ове године, мештани се питају шта се ради како би се спречила већа штета приликом наредних непогода.

Углавном се прича о износима штете, помоћи и санацији, али нема ни најмањих назнака да се било шта чини како би се превентивно деловало да следећа јача киша не уништи све што је тешком муком санирано или докрајчи оно што још није санирано.

Насипи, функционална цивилна заштита, протокол деловања, план евакуација, координација, ресурси за одбрану од поплава и непогода нигде се не помињу, као да киша неће пасти још бар стотину мандата.
Са Старчевице су градским органима поручили да следећи пут бар сиренама огласе опасност од воде, уколико ништа друго нису у стању да ураде.


Извор: Пресс