Стогодишњица Церске битке

Навршава се 100 година од Церске битке, прве велике савезничке победе у Првом светском рату.

Ударни део Церске битке коју је извојевала српска војска, одиграо се у ноћи 15. на 16. август 1914. године.

Чињеница да је малена Србија успела да на Церу тако темељито порази аустроугарске трупе, које су у сваком смислу биле у непоредиво бољој позицији од Срба, изазвала је тада шок и неверицу у Бечу и Берлину, али и одушевљење међу савезницима, а углед Србије неочекивано је порастао.

Ту, на југозападним обронцима планине Цер, код Текериша, у ноћи 15. на 16. август, догодио се жесток судар две војске, који ће се после огорчених борби, завршити одлучном српском победом.

Како је Аустро-Мађаре захватила паника, после изненадних српских победа, у њиховим јединицама настало је расуло и општа деморализација Тешко исцрпељна у баканским ратовима, против Турске и Бугарске, које је успешно добила по цену великих жртава, изморена и неконсолидовна мала Србија је нападнута од Аустро-Угарске с нескривеном намером да буде потпуно уништена.

Логика властодржаца у Бечу управо је и била да је наступио идеалан тренутак да слабашна Србија буде, како се веровало, једним „малим ратом“ уклоњена с мапе.

Пошто су 12. августа Аустријанци, односно њихова Пета армија форсирали Дрину у рејону Лознице, а припадници Аустро-Угарске Друге армије Саву на простору Сремска Митровица-Шабац, започеле су борбе српских одреда на Дрини и Сави, који су се током четири дана, од 12. до 15. августа, супротстављали надирању бројнијих и неупоредиво боље опремљених аустроугарских трупа.

Генерал Степа Степановић, који се по повратку војводе Путника налазио на челу Друге армије, добио је наредбу 14. августа у касном поподневним сатима да поврати Шабац.

У јутарњим сатима 15. августа, суочена са надирањем Аустро-Угарских трупа пут Ваљева, српска врховна команда наредила је да Трећа армија на сваки начин запречи потез ка Ваљеву из долине Јадра, а Друга армија да се запути ка Текеришу, те да удари непријатеља у леви бок.

Уследило је повлачење 21. аустроугарске дивизије, потом 8. корпуса, да би у крајњем 5. армија Аустро-Угарске војске одступила назад преко Дрине.

Атмосферу тих дана, међу саборцима, Егон Ервин Киш, познати новинар и литерата, који се ту налазио као припадник Аустро-Угарских трупа, описао је на следећи начин, негде крајем августа те 1914. године, у свом дневнику:

"Армија је потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бегу. Једна потучена војска - не, једна разбијена руља, јурила је у безумном страху према граници...".

Била је то прва велика савезничка победа у Првом светском рату.

Када је Церска операција окончана 24. августа, од око 200.000 аустроугарских војника, колико је провалило у Србију, у њој није остао ниједан, изузев 4.500 заробљеника.

Током крвавих борби губици аустроугарских трупа достигли су 27. 000, док је из строја избачено око од 16. 500 српских војника, од чега 2. 107 погинулих. Гоњењем непријатеља до Дрине и завршним борбама код Шапца, 21-24. августа 1914. године, окончана је Церска операција.

Као последица успешног командовања и одлучне победе генерал Степа Степановић добио је чин војводе.