Нејасна судбина вуковарских табли

Послије одлуке хрватског Уставног суда, да је референдумско питање о ћирилици недопустиво, остало је нејасно да ли двојезичне табле у Вуковару остају на зградама државних институција и да ли је њихово скидање и уништавање било кривично дјело.

Како подсјећа Слободна Далмација, недавно су на вуковарском суду подигнута 22 оптужна приједлога против особа осумњичених за уништавање и разбијање плоча.Адвокат Вељко Миљевић каже за тај лист да је Влада била овлашћена да поставља табле, а они који су их скидали и уништавали чинили су нешто што је противзаконито.

Међутим, Миљевић сматра и да се осумњичени могу позвати на то да код њих није било противправне свијести због свих околности које прате ову ситуацију.Истовремено, по мишљењу адвоката, табле које још увијек стоје на државним зградама у Вуковару не би смјеле да се дирају, али ипак не може тачно да се одреди према том питању.

"Ниједна одлука нема својство правоснажности и извршности и не могу  тачно да се одредим о тим питањима, али сматрам да би даљње разбијање плоча такође било противзаконито. Мислим да све то мора да пише у завршном дјелу одлуке Уставног суда, јер свака његова одлука има свој утицај на појединачне акте који су донесени пре те одлуке", казао је Миљевић.Како је навео, када би сада неко поново уништавао двојезичне табле, могао би се бранити одлуком Суда у којој је одређен рок од годину дана да Влада и локална самоуправа уреде то питање.

"Другим ријечима, могао би рећи, ви сте учинили нешто што нисте смјели, па сам ја то онда исправио. Али, то је врло осјетљиво подручје и тешко је дати конкретан одговор. У сваком случају, сматрам да је Уставни суд донио одлуку која јесте опортунистичка, али не у лошем смислу, јер би свака друга одлука Хрватску извргнула одређеним међународним притисцима", закључио је Миљевић.

Иначе, хрватски Уставни суд прогласио је у понедјељак неуставним и недопуштеним референдумско питање о ћирилици, које је предложио штаб за одбрану хрватског Вуковара, десничарска организација која се бори против ћирилице.Питање је требало да гласи да ли су грађани Хрватске за то да право на равноправну службену употребу свог језика и писма националне мањине остварују у срединама у којима чине више од половине, умјесто садашње трећине становништва.

Уставни суд је истовремено Вуковарском градском вијећу наложио да у року од годину дана оконча питање двојезичних табли у том граду, односно у којим би вуковарским четвртима требало да се поставе двојезични натписи.Градоначелник Вуковара Иван Пенава, кандидат ХДЗ који је побједио на пријевременим изборима, казао је да је за градску власт одлука Уставног суда обавезујућа, али да не окончава ништа већ само продужава постојеће стање.

Одлуком суда је такође обавезана и хрватска Влада да у року од годину дана упути у парламентарну процедуру измјене и допуне Закона о службеној употреби језика и писма националних мањина којима ће уредити прикладан правни механизам за случајеве кад представничка тијела јединица локалне самоуправе не спроводе обавезе из тог закона.

Али, одлучено је и да до доношења тих измјена, надлежна државна тијела неће спроводити тај закон на подручју Града Вуковара употребом присилних мјера.До сада су у Вуковару двојезичне табле присилно скидане и уништаване на протестима које је организовао вуковарски Штаб, док их је Влада поново враћала.