Како бити родитељ, а не умријети од страха?

Ужасна трагедија која се догодила породици Јурић када је њихова мезимица Тијана свирепо убијена, покренула је гомилу питања у вези са безбедношћу деце и немогућношћу родитеља да их заштите.

Хиљаде мајки и очева замислило је на тренутак себе у кожи Тијаниних родитеља и стресло се од страха. Колико смо немоћни пред светом у жељи да децу одбранимо од зла и поштедимо бола и због чега? Оно што не може да се научи, а сасвим сигурно не постоји никаква гаранција да ће бити успешно изведено, јесте како да заштите сопствено дете.

Родитељи се обично у тој намери изгубе и, или се труде да ставе дете под стаклено звоно или му дају превише слободе са којом неко у осетљивим годинама не уме да се носи.Питање је да ли је пре двадесет и више година било лакше превазићи све препреке са којима се као родитељ сусрећете, али је сасвим сигурно да су развој технологије и убрзани ритам живота донели нове бриге мајкама и очевима.Данас сви знају колико су деца рањива на интернету.

Сведоци смо различитих искоришћавања, манипулација, па чак и самоубистава и озбиљних поремећаја личности изазваних друштвеним мрежама. Ово свакако не значи да детету треба забранити приступ ''мрежи свих мрежа'', јер све што је забрањено бива још слађе, али неопходно је упутити га у све опасности којима је изложено.Други проблем је огроман број доступних информација за које деца нису довољно зрела. Додатна потешкоћа је и некритички став према њима, као и недовољно удубљивање које доводи до тога да се све узима здраво за готово.

Ово је највећи проблем када је реч о могућности лажирања идентитета на друштвеним мрежама. Виртуелни свет даје мало гаранција, али чињеница да му приступамо из фотеље иза закључаних врата ствара лажну слику ушушканости и недодирљивости.Веома је важно да будете упућени у дешавања у животу вашег детета. Наравно, нису сва деца једнако отворена и жељна да поделе своју интиму, али разговором и искреним приступом, можете много да постигнете, што, наравно, не оправдава превелику радозналост која гуши сваку жељу за блискошћу.

Објасните детету:

-да мора да заштити своје личне податке
-да мора да размисли о последицама пре него што подели неку фотографију
-да нису сви на интернету јер се забављају и истражују - неки су ту да би наудили другима

Покушајте да подстакнете дете да доводи пријатеље кући, потрудите се да их упознате и сазнате како проводе време када су заједно.

Уколико вам се неко од њих не допадне, пазите на који ћете начин то саопштити, јер критике пријатеља деца доживљавају веома лично.Од тога да није најпаметније да се касно враћа само мрачним улицама, до тога да је увек бољи избор да се враћа са неким од својих пријатеља. Такође, важно је да не будете превише оштри када је у питању поштовање долакса кући у договорено време. Боље је да закасни пола сата јер ће сачекати пријатеље који остају дуже како би се враћали заједно. Будите флексибилни и трудите се да ваш однос буде заснован на поверењу и поштовању.

Уколико се држите принципа по сваку цену, много тога може поћи наопако.

''Договор са мојом ћерком је био да се врати до 23 часа. Када би закаснила, чак и минут, кажњавала сам је забраном изласка. Једне вечери је, пошто је трчала како би стигла на време, пала и сломила руку. Не могу вам описати горчину коју сам тада осетила јер нисам била мало попустљивија и јер нисам имала више поверења у њу'', каже Б.П. из Београда.

Психолог Милан Лазић за портал Србија Данас каже да је за васпитање изузетно лоша примена такозваних ''турских тушева'', односно ситуација када је један родитељ строг, а други претерано нежан и попустљив. Како истиче, средина је и у овом случају златна.''Треба наћи начин да изградите поверење и поштовање. А тај начин је увек љубав. Ипак, однос родитеља и детета не треба да буде у потпуности другарски, јер не почива на потпуној једнакости услед различитих улога и одговорности које оне носе. Неки стручњаци препоручују приступ ''гвоздена рука у плишаној рукавици'', и ја са њима, али подвлачим чињеницу да сваки родитељ мора самостално да открије какав став доноси најбоље резултате'', каже Лазић.