Дотукло их признање убице

Стрпљивим, десетодневним даноноћним радом, оперативци криминалистичке полиције МУП Србије са колегама из Суботице дошли су до првог трага који их је одвео до Драгана Ђурића (34), сада осумњиченог за сурово убиство Тијане Јурић (15).

 Истражено је више хиљада телефона са двадесетак базних станица, дуж српско-мађарске границе, прегледано стотине сати видео-записа са разних сигурносних камера - и дошло се до отмичара.И у том тренутку ови искусни полицајци гајили су слабу наду - да ће тинејџерку наћи живу и вратити родитељима и сестри.- Наша жеља да је дјевојчица жива сукобљавала се са искуством и суровом статистиком да су у отмицама попут Тијанине, жртве убијене у првим сатима сусрета са злочинцима - наводи извор „Новости“. - Нажалост, тако се и десило.Паралелно са истраживањем свих трагова, текла је анализа мобилне комуникације на овом подручју. Филигрански прецизно, отпадао је број по број.

Све док их није остало десетак. Провјеравани су власници тих бројева, њихово кретање те критичне ноћи, али и наредних дана, аутомобили који су виђени на прегледаним снимцима.- Круг се сузио - описује саговорник "Новости" даноноћни рад, у коме нико није желео ни на тренутак да се одмори. - Претходног понедељка посумњали смо да једна особа која се врзмала тим крајевима можда зна нешто о нестанку. То је једноставно био осјећај, поткрепљен доказима на столу.Ријеч је била о Драгану Ђурићу, месару из Сурчина, али родом из Алексе Шантића, мјеста недалеко од Бајмока.

Он се у то вријеме кретао овим крајевима.- Ставили смо га, жаргонски речено, „под присмотру“, сатима смо гледали шта ради, како се понаша на послу, са друговима - каже  саговорник "Новости". - Он, међутим, ни на који начин није одавао нервозу, нити било какву сумњу да има везе са нестанком Тијане.

У једном тренутку пало нам је на памет да грешимо. Ипак, нешто нам није давало мира. Те ноћи, сигнал његовог и Тијаниног телефона сувише се често поклапао. Привели смо га и почели да испитујемо. Тврдио је да гријешимо, да не зна ништа о дјевојчици, осим оног што је видио у медијима.Онда су му инспектори понудили полиграф. Бездушно хладан и без икаквог осјећаја, пристао је, али је одреаговао на кључна питања везана за дешавање те ноћи и нестанак дјевојчице. Оперативцима је било јасно да имају правог човјека у рукама.

- Убрзо је признао. Све до тада надали смо се и жељели да је Тијана жива и да је негдје држи заточену. Његово признавање нас је дотукло. Пристао је и да нам покаже мјесто гдје ју је закопао. Испричао нам је језиве детаље. Без обзира на то што смо радили непрекидно, данима, због суровости злочина и тужног краја мале Тијане, ни наредних ноћи сан није хтио на очи.

Телефон Тијане Јурић последњи пут је био регистрован два сата послије нестанка, око три сата ујутру, на два километра од границе са Мађарском. У то вијреме она је већ била мртва, а злочинац је у свом ауту „шетао“ телефон. Истрага је утврдила поклапање њеног и телефона осумњиченог Драгана Ђурића на неколико базних станица у идентично вријеме.

 Полиција је од самог почетка пријаве нестанка имала неколико верзија шта се могло догодити петнаестогодишњој дјевојчици. Како је истрага текла, тако су сценарији могућег догађаја један по један отпадали. Препостављало се од тога да су је отели трговци људима, до нагађања да ју је врбовала група секташа.- Додатну забуну уњела нам је жена свједок из Мађарске која је недвосмислено тврдила да је Тијану видјела, описала како је обучена и препознала је међу десет фотографија које су јој показане - описује саговорник „Новости“ који је учествовао у потрази.

- Оно што нас је посебно забринуло, али и на моменат донијело олакшање, јесте чињеница да је та Мађарица рекла да је Тијана била сама! И то три-четири дана од када је пријављен њен нестанак. Надали смо се да ћемо је брзо вратити, живу и здраву.Содаје да је у то време стигла и информација из Мађарске да су тамо ухапшена двојица малољетника од 15 и 16 година, који су били водичи Авганистанцима и Сиријцима и показивали им како да илегално из Србије пређу у Мађарску. Испоставило се да је случајност да су ови „шерпаси“ водили илегалце преко границе исте ноћи када је Тијана нестала.

Тражећи је, Тијанини другови су је непрестано звали телефоном, што је само повећало полицијски посао, јер, по процедури, сваки такав број морао је да се провјери. Више стотина људи из Бајмока и околине, као и саме Суботице, прошло је и полиграфско тестирање. Нико од њих није могао да помогне полицији у расвјетљавању овог догађаја, али су бар били елиминисани као неко ко би можда знао судбину Тијане Јурић.