46 одсто грађана Србије за ЕУ

Уколико би сутра био одржан референдум са питањем "Да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ?", 46 одсто грађана Србије гласало би за, 19 одсто против, 20 одсто не би гласало, а 15 процената не зна шта би одговорило, показало је истраживање владине Канцеларије за европске интеграције.

У односу на истраживање из децембра 2013. године, подршка, али и проценат оних који се противе чланству Србије у ЕУ, бележе пад, наводи се у саопштењу Канцеларије.Ниво пада подршке од пет одсто, спада у редовне осцилације које се јављају од почетка спровођења истраживања, односно од 2002. године, а како је саопштено, резултат су околности и догађаја пре свега на међународној политичкој сцени у тренутку истраживања. Како се додаје, проценат оних који се противе учлањењу Србије у ЕУ битно је нижи у оносу на претходне године.Истраживање је подаказало да и даље велики број грађана, 67 одсто, сматра да би реформе неопходне за улазак Србије у ЕУ требало спроводити и да не представљају услов за чланство, већ због добробити грађана и стварања боље уређене Србије.

Највише грађана, 58 одсто, борбу против корупције, која највише утиче на њихов свакодневни живот, сврстава међу најзначајније реформе, док су на другом и на трећем месту по важности - реформа здравственог система за 41 одсто и боља заштита људских права за 37 одсто испитаника.Следе реформа правосуђа са 29 одсто, унапређење образовног система са 29, побољшање пољопопривредне производње са 25, заштита потрошача са 16 и заштита животне средине са 15 процената.Највећи број грађана, 61 одсто, сматра да би проблеме Београда и Приштине требало решавати, независно од тога да ли то тражи ЕУ, а две трећине подржава опредељеност Владе Србије за наставак дијалога о нормализацији односа и спремности да се сарадњом и дијалогом дође до одрживих решења.Испитаници кажу да би чланство у ЕУ за 35 одсто њих била добра ствар, 22 одсто сматра да је то лоше, а 43 одсто мисли да то није ни добра ни лоша ствар.

Ипак, како је саопштено, за највећи број грађана, њих 47 одсто, чланство у ЕУ и даље представља пут ка бољој будућности младих, више могућности за запошљавање (36 одсто), као и могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ (36 одсто). У истраживању је забележен и мањи проценат оних који страхују од губитка националног идентитета и културе и све мање употребе српског језика.Кад је реч о бесповратној развојној помоћи Србији, додаје се у саопштењу, грађани немају јасну слику о томе ко су највећи донатори Србије у последњих 13 година.Како се наводи, званични подаци говоре да од 2000. до 2013. године, ЕУ и њене државе чланице, са више од 3,5 милијарде евра донираних средстава, представљају највеће донаторе, чиме су значајно допринели развоју Србије.

Истраживање јавног мњења "Европска оријентација грађана Србије - трендови", Канцеларија за европске интеграције спровела је крајем јуна, а анкета је рађена према стандарду Евробарометра и у њој је учествовало 1.015 испитаника старијих од 18 година.Канцеларија за европске интеграције од 2002. године редовно спроводи истраживање јавног мњења како би се сагледала процена грађана који су њихови интереси и како виде будућност коју очекују за себе и своју породицу.