Протест због најављене продаје Голог отока

Удружење Голи оток "Анте Земљар" упутило је протестно писмо политичком врху Хрватске, јер се Голи оток нашао међу 100 некретнина за које хрватска држава тражи инвеститоре, те затражило да се на мјесту некадашњег југословенског логора изгради спомен-подручје.

Удружење у отвореном писму истиче да је обавеза државе да Голи оток постане меморијални центар, а никако мјесто разоноде или неконтролисане приватне иницијативе.

"Судбина Голог отока не смије бити рјешавана на комерцијалним критеријумима, лишеним сазнања да су баш на том мјесту хиљаде логораша казне издржавали у нехуманим условима, изложеним садистичким малтретирањима, којима су многи и подлегли", наводи се у отвореном писму.

Из Удружења додају да је логор на Голом отоку примјер грубог кршења људских права и да је од 1949. до 1956. године у њему било више од 13.000 затвореника без права на одбрану и суђење, од којих 400 није преживјело страхоте.

"Тешким физичком радом у најтежим условима они су изградили зграде и путеве које данас у циничном бирократском рјечнику постају предмет понуде инвеститорима", наводе из Удружења.

Удружење предлаже да се размотри могућност да се спомен-подручје реализује као регионални пројекат, будући да је Голи оток био логор кроз који су прошли припадници свих народа и народности Југославије, преноси хрватски медији.

Из Удружења изражавају увјерење да би тако могло постићи и суфинансирање ЕУ кроз програм "Европа за грађане", а у оквиру активности "Култура сјећања".