Упецали 370 радника на црно

Републичка инспекција рада за првих шест мјесеци ове године по основу уговора о раду контролисала је 6.188 радника и за њих 370 утврђено је да нису имали закључен уговор о раду са послодавцем, те да нису били пријављени на обавезне видове осигурања.

Душанка Макивић, виши стручни сарадник за односе с јавношћу Републичке управе за инспекцијске послове, наглашава да су инспектори у таквим случајевима рјешењем налагали послодавцу да раднику обезбиједи радно-правни статус у складу са законом, али су издавали и прекршајне налоге.

"Ангажовање радника на црно најчешће је присутно у области угоститељства и туризма, услужним дјелатностима, трговини, експлоатацији и преради дрвета, те грађевинарству", наглашава Макивићева.

Дакле, утврђено је да је шест одсто контролисаних радника радило на црно, а послодавци, коментаришући овај омјер, истичу да то није повољна слика, али да није ни критична.

"Сад ће вјероватно Савез синдиката РС 'окренути' како је то огроман број. А у 'нормалним' државама проценат радника на црно креће се око три одсто, а у најбољим око један одсто", рекао је Предраг Згоњанин, предсједник Уније удружења послодаваца РС.

Он је истакао да је сада љетни период, те да послодавци ангажују и сезонске раднике.
"Дакле, та бројка о радницима на црно код нас није велика, али је свакако треба сузбијати", каже Згоњанин.

Као што је он и претпоставио, синдикалци нису задовољни јер, како тврде, стварна слика о броју радника на црно много је гора.

"Наравно да нисмо задовољни том бројком јер 370 непријављених радника за шест мјесеци апсолутно нема смисла. Цифра је бар три пута већа!", поручује Драгана Врабичић, предсједник Синдиката грађевинарства и стамбено-комуналне дјелатности РС.

Она признаје и да се проблем огледа у томе што неки радници не пријављују своје послодавце који их ангажују на црно.

"Међутим, ми не можемо свалити кривицу на раднике јер времена су јако тешка па људи раде за тих својих нпр. 370 марака и срећни су кад и то дође. Имала сам прилику да од радника чујем да је срећан јер може да плати кредит. А знамо и шта послодавци раде: они 'склоне' одређен број радника пошто се често инспекција најави", критикује Врабичићева.

Међутим, Макивићева увјерава да је, како би открили неправилности које се не могу утврдити у редовном радном времену, рад инспектора био организован и у поподневним смјенама, у радне дане, али и дане викенда.

Када су у питању све контроле које је за шест мјесеци извршила Републичка инспекција рада, било их је 3.196, а у 971 случају, или у 30 одсто контрола, утврђене су неправилности.

"Послодавцима је изречено 780 управних мјера којима је наложено предузимање одређених радњи у циљу отклањања неправилности. Због почињених прекршаја издата су 493 прекршајна налога у вриједности већој од 739.000 КМ, а надлежним судовима је поднесено 35 захтјева за покретање прекршајног поступка и двије кривичне пријаве", наглашава Макивићева.