Србија између чекића и наковња

Спољна политика Београда могла би поново да се нађе између чекића и наковња. На једном колосеку води завршне припреме да почне отварање преговарачких поглавља с Европском унијом, а с друге стране, да очува добре, пре свега економске односе с Русијом.

Све то је много теже после заоштравања кризе у Украјини.

Из Брисела за Москву стижу пакети санкција, али из Београда такве пошиљке нема. Иако Србија спољну политику са европском треба постепено да усаглашава и посебним поглављем у преговорима, о санкцијама не мисле исто. Тачка усијања ипак није достигнута.

"Заиста мислим да не говоримо о ултиматумима. Мислим да наши европски партнери препознају нашу политику као јасну, као одговорну, као отворену, што мислим да је најбоље, а иначе – поштење је најбоља политика", сматра министарка задужена за евроинтеграције Јадранка Јоксимовић.

Према њеним речима, Србија није добијала политичке награде од ЕУ, попут неких других земаља, па зато не очекује ни политичке казне.

Ни председник скупштинског Одбора за евроинтеграције Александар Сенић није чуо за ултиматум из бројних сусрета с европским дипломатама.
Каже да је порука да преговори треба да иду својим током.

"Сматрам да је неопходно да Влада што пре отвори преговоре по одређеним преговарачким поглављима и када дође поглавље 31, да се тада, у том тренутку, прича и о усклађивању спољне политике", каже Сенић.

Да маневарски простор српске дипломатије није велики, сагласни су и стручњаци. Излаз ипак виде – и то у два правца.

Професор Факултета политичких наука у Београду Предраг Симић подсећа на преседан Швајцарске, која наредна председава ОЕБС-у.

"Швајцарска је задржала своју неутралност, али и трпи критике да је претерано неутрална. Друго подручје које ми се чини да смо помало запоставили – јесу суседи", оцењује Симић.

Подсећа да сви наши суседи трпе због украјинске кризе. Прорадиле су, каже, емоције, које ситуацијом управљају више него рационална политика.

Избор: РТС