Имовино моја, пређи на другога

Након 19 година од рата БиХ још није разријешила поврат имовине предузећа у земљама бивше Југославије, а
нема ни поуздане процјене колико имовине потражује.

Босна и Херцеговина 28.07.2014 | 19:44

Према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ, једна трећина објеката у имовини предузећа уопште није евидентирана. Дио имовине бесповратно је изгубљен, за већи дио имовине треба се изборити судским путем, упркос Споразуму о сукцесији потписаном 2002. године по којем имовина регистрована до краја 1990. године на име предузећа из тадашње републике припада данашњој држави. Али проблем је што у БиХ не постоји довољно политичке воље да се питање ријеши на адекватан начин.

Многи некадашњи привредни гиганти, попут УНИС-а, Хидроградње, Шипада, Енергоинвеста, имали су десетине пословних простора, хала, земљишта у бившим југословенским републикама. Само у Хрватској процјењује се да су бх фирме имале 22 одмаралишта.

Правобранилаштво БиХ више од седам година води правну битку на судовима у Републици Хрватској за укњижавање права власништва на објектима који су припали БиХ, али без успјеха. Истовремено, у Републици
Хрватској пропада имовина БиХ вриједна на десетине милиона евра.

Само у малом хрватском мјесту Градац бх фирме посједују 66.000 квадратних метара хотелског простора. Према броју објеката, највише потраживања имају Агрокомерц, Шипад Еxпорт-Импорт, Шипад Комерц и Фабрика духана Сарајево.

Пропале приватизације - како даље

По Споразуму о сукцесији имовине бивше СФРЈ, БиХ је припала вила “Аурора” Трстено, у Дубровнику вила “Ерика” (Босанка). Као имовина БиХ треба бити уписан и хотел “Вис ИИ” на Лападу, такође у Дубровнику. БиХ од имовине на подручју Дубровника потражује и земљиште, те болнице у Цавтату: објекат и земљиште површине 5.000 квадратних метара. Међу имовином која је у власништву БиХ на територији Хрватске налази се и кућа и земљиште у Омишу, а и питање Луке Шибеник која је у власништву Шипада никад није ријешено.

У Србији је само Агрокомерц имао 21 објекат, а Шипад 60-ак објеката.

Економски аналитичар из Спољнотрговинске коморе БиХ Дуљко Хасић каже да ни власт у Босни и Херцеговини протеклих година није показивала интерес да заштити државну имовину.

„Нажалост, није било спремности, није било координације између тих органа, оних који су одговорни, који су задужени да евидентирају, штите, ставе у функцију или евентуално продају, како би могли имати одговарајуће користи“, каже Хасић.

Хасић објашњава да се дио имовине изгубио и појавом разних мешетара који су продавали ту имовину у бесцијење на основу фалсификованих докумената, а није забиљежен нити један случај судског гоњења истих, упркос чињеници да би се могло ући томе у траг.

„Случај Луке у Шибенику говори о некоординацији органа и мешетарењу појединаца, да вриједност од 200 милиона марака могу појединци прибавити и на нелегалан начин повлачити одређене потезе без санкција. И даље је споран тај објекат, укључујући и много других објеката имовине Босне и Херцеговине која се налази на територији сусједних земаља“, наводи он.

Губици су створени јер имовина није у функцији. Неко је други користи и предузећа која су формирана на њој су пред стечајем и тиме се губи много имовине.

Пусић: Питање имовине приоритет

С друге стране, током и након рата појавили су се и мешетари који су наводно посредовали у враћању имовине, али је резултат отуђење исте. Искуство са отуђењем дијела имовине имали су и у Шипад Комерцу.

Шипад Комерц прије рата је у Србији имао 52 некретнине. Салони за намјештај, стоваришта за грађевински материјал, складишта и канцеларијски простори укупне површине око 50.000 метара квадратних били су вриједни око 87,2 милиона марака. Директор Шипад Комерца Хамза Казазић каже да су имовину враћали судским путем.

„У Србији смо вратили двадесет, има и друга фирма која нормално ради и има још двадесет објеката који су под нашом контролом. Имамо двије фирме горе, а у Србији имате присутне проблеме појединаца који машу да је то њихов објекат, па се онда тужакаш. То је небитно, то се све мора.“

Иако је уочи уласка Хрватске у Европску унију прва дама дипломатије Весна Пусић рекла да ће рјешавање имовинско правних односа са сусједима, а тиме и БиХ, бити приоритет у овом периоду, Хасић напомиње да је то питање требало бити ријешено раније јер приближавање граница ЕУ отежава положај Босни и Херцеговини.

„Ситуација се доста усложила с обзиром да је сада адреса на релацији Сарајево - Брисел, а све мање на релацији Сарајево - Загреб, тако да се чини да су и власти Босне и Херцеговине ово питање оставиле пострани. Наиме, није било оних додатних радњи које би помогле на имплементацији анекса које се односе првенствено на потписивању имовинско-правних регулатива, односно законских прописа. И ево дошли смо до ситуације да је и даље имовина на територији Хрватске ван контроле изворних власника", истиче он.

Ентитетско дјеловање

Годинама власт у БиХ формира комисије и обећава формирање дирекција које би се бавиле пописом и повратом имовине бх привредних субјеката.

Но то се још није десило. У Републици Српској успјели су дио имовине предузећа у Србији вратити на основу Споразума о специјалним и паралелним везама између Србије и РС. У Федерацији је ситуација непромијењена.

До сада је БиХ за поврат своје имовине покренула тридесетак судских спорова у Загребу, Београду, Сплиту, Подгорици, Херцег-Новом.

Протеклих година одјел Агенције за приватизацију ФБиХ, формиран 2005. године, покушао је судским путем вратити дио имовине. Сенад Рахимић, помоћник директора за пасивни подбиланс Агенције за приватизацију ФБиХ, каже:

„У Србији је ријешена једна тужба везано за поврат имовине, али у првом степену, два УНИС-а, Претис и Претис д.д., пресуда је донијета у корист предузећа, односно Федерације. Међутим, тужени су уложили жалбу и
сада се тај предмет налази на другостепеном суду. Добили смо још једну пресуду у корист Федерације гдје смо се ми појавили пред судом за стечај над предузећем Агрокомерц Београд, и ту пресуду добили смо у нашу корист. Остале тужбе везано за поврат имовине налазе се углавном пред првостепеним судовима, и у Србији и у Хрватској.“

Но Агенција за приватизацију нема ни довољно новца ни људских капацитета да се посвети судским процесима, а власник те имовине, односно Влада ФБиХ не може обезбиједити парламентарну већину за формирање дирекције и фонда за те намјене.

Према посљедњим процјенама, ријеч је о минимално милијарду КМ вриједности имовине, која ће и даље пропадати - док се Босна и Херцеговина задужује код међународних финансијских институција.