Референдум о ћирилици упућен Уставном суду

Хрватски Сабор упутио је данас референдумско питање о двојезичности на оцјену уставности, а ХДЗ-ови посланици су на гласању остали уздржани.

Сабор је такву одлуку донио на основу приједлога Одбора за Устав, који је оцијенио да није у складу са Уставом питање по којем би грађани на референдуму одлучивали јесу ли за то да право на равноправну службену употребу свог језика и писма националне мањине остварују у срединама у којима чине више од половине, умјесто садашње трећине становништва.

Одбор је протумачио да је такво референдумско питање противно преамбули Устава и низу међународних докумената, међу којима је и Уговор о приступању ЕУ. Иако су на одбору гласали за такву одлуку, ХДЗ-ови посланици у расправи су затражили да се уз захтјев за оцјену уставности референдумског питања не шаље никакво образложење, тврдећи да је Одбор, образлажући зашто питање сматра противуставним, прејудицирао коначну одлуку Уставног суда.

Одлуку коју је данас донио Сабор, ХДЗ је подржао и на сједници Одбора за људска права и права националних мањина, али у међувремену се предомислио па су посланици те странке на данашњем гласању остали уздржани. Провођење хрватског Уставног закона о правима националних мањина, који је усвојен 2002. године, био је једна од обавеза коју је Хрватска преузела током преговора са ЕУ о поглављу 23 - "правосуђе и људска права".

У том закону и законима који из њега произлазе, Срби имају право на слободну употребу српског језика и ћириличног писма у општинама и градовима гдје их је више од 33 одсто према попису становништва. Према резултатима пописа у Хрватској из 2011. године, Срби то право треба да остваре у 21 општини и два града - Вуковару и Врбовском.

Хрватска не поштује у пракси ни одредбу Уставног закона о правима националних мањина који Србима гарантује пропорционално запошљавање у општинама и градовима гдје их је више од 15 одсто и у жупанијама гдје их је више од пет одсто.

Извор: Агенције