Бољи резултати за мање новца

Фонд здравственог осигурања Републике Српске /ФЗО/ дефинисао је приједлог мјера за обезбјеђење одрживог финансирања који је ових дана упућен свим институцијама у Републици Српској, због прихода који су мањи од планираних за осам мјесеци ове године.

Република Српска 14.10.2012 | 06:09
Бољи резултати за мање новца
Фонд здравственог осигурања Републике Српске /ФЗО/ дефинисао је приједлог мјера за обезбјеђење одрживог финансирања који је ових дана упућен свим институцијама у Републици Српској, због прихода који су мањи од планираних за осам мјесеци ове године."Мјере су фокусиране на обезбјеђење допунских извора финансирања како не би било додатног оптерећења послодаваца, али и на рационализацију унутар система", речено је Срни у Фонду. Према процјени Фонда, за стабилно финансирање недостаје око 127 милиона КМ, а из допунских извора, према приједлогу Фонда било би могуће обезбиједити око 40 одсто недостајућег новца, од веће финансијске дисциплине код плаћања доприноса исто толико, а од спровођења мјера рационализације постојећих трошкова око 20 одсто. "Са додатних 127 милиона, просјечан приход по глави становника износио би око 276 евра, што би и даље било најмање издвајање по глави становника у региону", наводе у Фонду. Према њиховим подацима за осам мјесеци ове године, Фонд здравственог осигурања Српске има мањи приход од планираног за око шест милиона КМ, а главни разлог за подбачај прихода је мањак прихода од доприноса за запослене који је за осам мјесеци мањи од плана за скоро 16 милиона КМ. За ову годину финансијским планом Фонда планиран је укупан приход у износу од 545 милиона КМ. "Ако овај износ подијелимо са укупним бројем становника у Републици Српској, испада да просјечно издвајање по глави становника за здравствену заштиту износи мање од 200 евра. Иако буџет од 545 милиона КМ за наше прилике није за потцјењивање, у поређењу с буџетима фондова у другим земљама, па чак и с појединим кантонима у Федерацији БиХ, у Републици Српској се издваја најмање новца за здравство", истичу у Фонду. Из Фонда додају да им је потребно девет година да достигну једногодишњи буџет Словеначког завода за здравствено осигурање, који за ову годину износи 4,5 милијарди КМ само од доприноса, а рачунајући и друге изворе преко 5,5 милијарди марака. Прем њиховим наводима у Словенији се за здравство по глави становника годишње издваја више од 1.100 евра, а у Хрватској више од 800, а у Сарајевском кантону Федерације БиХ, просјечно издвајање по глави становника износи око 400 евра што је дупло више него у Републици Српској. Позивајући се и на овогодишњи извјештај Свјетске банке у Фонду истичу да иако има дупло мање новца, здравство Републике Српске постиже чак и боље резултате него Федерација БиХ. "Управо нас је то што имамо премало новца за финансирање оптималних потреба становништва за здравственом заштитом натјерало да из онога што имамо извучемо максимум. Имамо најниже цијене лијекова, прописујемо најмање рецепата, смањили смо за дупло слање пацијената изван Републике Српске", кажу у Фонду и додају да у Републици Српској пацијенти најкраће чекају на магнетну резонанцу и ЦТ, да је чекање на специјалистичке прегледе у 10 области сведено на седам дана, што је такође најкраће чекање у региону. Све то, кажу у фонду, допринијело је већем задовољству пацијената и наводе област консултативно-специјалистичке здравствене заштите гдје је, према резултатима истраживања Института за јавно здравље, број незадовољних пацијената смањен са 52 одсто на осам одсто.