Шта чека сад КК Партизан?

Тужна је судбина црно-белог шампиона...

Вест да Партизан наредне сезоне неће играти Евролигу изазвала је апсолутну неверицу, збуњеност, велико разочарање и револт. Не само у Србији, већ и широм Старог континента. Навијачи Парног ваљка остали су шокирани, може се рећи чак и бесни одлуком која је стигла из Барселоне... Јер, по први пут од сезоне 2001/02 црно-беле неће имати прилику да гледају на великој европској позорници, а са оваквим стањем ствари не могу да се помире ни страни медији, заљубљеници у кошарку и велики број поштовалаца клуба из Хумске 1 у овом делу света. Већина је, како путем вести, тако и преко друштвених мрежа исказала јавно незадовољство одлуком Борда који је у среду поподне заседао.

Али, руку на срце, овакав сценарио био је више него очекиван.

Прво, пласманом у АБА лиги која представља једини пут за клубове из региона да се придруже кошаркашком крему Европе, Партизан није успео да заслужи место које води у елиту. Нажалост, то је махом последица свих повреда које су пропратиле пулене Душка Вујошевића у исцрпљујућем ритму и упропастиле обећавајућу сезону. А тројка Нолана Смита на 0,6 секунди пре краја полуфиналног окршаја само је додала џак соли на рану... Звезда је, објективно гледано, апсолутно заслужено била најбољи тим лигашког дела, па је сасвим оправдано и изборила своје место у друштву ЦСКА, Реала, Барселоне, шампиона Европе Макабија и других великана.

Ако вратимо филм свега неколико месеци уназад, зрно сумње посадио је први човек такмичења Ђорди Бертомеу, чији је долазак на фајнал фор АБА лиге изазвао огромну пажњу медија. Сетимо се само његових речи да ће клуб са Малог Калемегдана заменити загребачке Вукове у случају евентуалног повлачења. А потом и какав је његов коментар био на рачун Партизана и могућег добијања вајлд-карте.
"Критеријум је познат већ три године. У принципу дајемо вајлд-карту земљама којима је потребна наша помоћ како би кошарка била у експанзији. Овој регији није потребна таква помоћ, јер је кошарка изузетно популаран спорт. Тешко да ће Партизан да добије вајлд-карту. Претходне две су ишле у Немачку и Француску, чиме смо мало проширили видике", објаснио је још тада Бертомеу.

Дакле, још тада је било јасно да се Парном ваљку не пише добро.

После дефинитивног одустајања Цибоне уследило је очекивано померање екипа - Звезда је, после мале драме и страха да би Евролига у последњем моменту могла да промени одлуку, добила улазницу за групну фазу. После тог чина многима је било логично да Партизан седне на столицу намењену учеснику квалификација.

Шампион Србије је могао да добије једну од три специјалне позивнице, што би било потпуно оправдано! Гледано са стране свега што Партизан представља у европским оквирима и због трага који је оставио после свих ових година. Али, како пропозиције Евролиге налажу, основа за тако нешто није било.

Вајлд-карте добила су три клуба. Први је француски Асвел - који је лигашки део сезоне завршио на седмој позицији и који је у четвртфиналу плеј-офа поражен од каснијег шампиона Лиможа. Ту је настало питање - како је могуће да један Асвел добије позив, а Партизан не?! Не би требало заборавити да овај тим има више него стабилне финансије и да је један од његових деоничара велики ас Тони Паркер.

На другом месту је УНИКС из Казања, о којем не треба трошити превише речи. Прошлосезонски финалиста Еврокупа и полуфиналиста ВТБ лиге (поражен од ЦСКА са убедљивих 3:0, у три јако тесна меча). Наравно, када је руски клуб у питању, јасно је да новца никад не мањка и да се из године у годину све више улаже у клуб.

Последњи, али не и мање битан - Хапоел из Јерусалима. Тим којем је борд Евролиге доделио Звездино упражњено место! Оно које је требало да оде Партизану. А зашто је тако? Па, ситуација је једноставна. Хапоел је власништву пребогатих Американаца! Последњих година гради све јачи тим, има одличну дворану, верне навијаче... Али, да се не лажемо, кључну улогу одиграо је новац.

Остали учесници квалификација налазе се ту где јесу на основу пласмана у домаћим првенствима и ту нема никаквих померања. Остенде, Нимбурк, Стразбур, Зијелона Гора, па чак и тај Левски из Софије заслужили су своје место пре Партизана. Колико год смешно, чудно и невероватно звучало! Прописи су прописи...

Дискреционо право Евролиге било је да три специјалне позивнице пошаље коме год жели, без икаквог спортског критеријума. И ето, Хапоел је ту извукао џекпот!

А, дебљи крај - Партизан... Очајна финансијска ситуација која је у последњих годину дана дошла до критичне тачке (од блокаде рачуна, преко немогућности довођења играча, па и реализације плата), довела је до тога да су црно-бели остали без Евролиге. Све оно што је Душко Вујошевић говорио на својим конференцијама - да је клуб на просјачком штапу, да играчи и стручни штаб не добијају плату по неколико месеци, огроман дуг према држави... Због свега тога Партизан није добио ни најмању шансу да се бори за елиту. Већ је "бачен" у другоразредно такмичење. И то је сурова истина!

Као и то што је тим који је само у XXИ веку штанцао играче као на траци и слао их у бели свет као готове продукте (Вујанић, Кецман, Крстић, Величковић, Богдановић, Тепић, Пековић, Марић, Џавај, Хаус, Бо Мекејлеб, Робертс, Лазме, Гист, Весели, Ловерњ, Бертанс...) изгубио шансу да се бори за Евролигу. Клуб чији су навијачи својом буком и нестварном атмосфером на сваком мечу у последњих 13 година изазивали страх код противника, али и невиђено поштовање у сваком кутку Европе, сада мора да потражи утеху на другом месту. Екипа која је годинама успешно одолевала свим финансијским неприликама и опет правила врхунске резултате, управо због недостатка новца, али и чудних, бескрупулозних критеријума виших инстанци неће војевати битке у Евролиги, већ у Еврокупу... Све титуле које је Партизан освајао претходних година, доминација у региону, пре свега, па и у Србији, "потирала" је све недостатке (читај: финансије).

Тужна је судбина црно-белог шампиона, а још тужнија ако у обзир узмемо само један статистички податак. Наиме, Партизан се налази у пробраном друштву клубова који су наступали у 13 или више издања елитног такмичења у новом миленијуму (у сезони 2000/01 играла се и ФИБА Супролига, па су тимови били подељени) и једини је тим којег наредне сезоне нећемо видети под светлима Туркиш Ерлајнз Евролиге.

Поред састава Душка Вујошевића ту су још и Барселона, ЦСКА, Панатинаикос, Олимпијакос, Макаби, Каха Лаборал (некада Таукерамика), Уникаха, Ефес и Жалгирис. Све сами гиганти европске кошарке! Али и тимови који, сви до једног, имају А лиценцу... Сви осим Партизана!

Тешки дани за бившег владара Старог континента тек долазе. Најављена је распродаја комплетног тима, у случају да се нешто драстично не промени. Ловерњ је већ отишао, Павловић је слободан играч, а на радару великих клубова су Бертанс и Богдановић. Евролига је била надохват руке, али је измакла у последњем тренутку. Спонзори који су у клубу били годинама могли би лако да се повуку у недостатку интереса, а инострани играчи би са много више резерве разматрали понуду шампиона Србије. Такође, клуб ће остати и без зараде од продаје карата, али и самог такмичења у Евролиги.

Овакав најцрњи сценарио могао би Партизан да доведе у готово безизлазну ситуацију. Наредних неколико недеља биће пресудно за београдски клуб. Из којег се још увек нико није званично огласио.

Навијачи често истичу да љубав према клубу не може да победи нико, али од љубави нико није живео, пословао и радио у овако тешким временима. Нажалост, тешко да ће Партизан бити изузетак.