Системско уништавање Републике Српске

Прије непуне четири године Република Српска била је погођена тешким поплавама које су нарочито биле
изражене дуж ријеке Дрине, а посебно у подручју Семберије, у широком обухвату гдје се Дрина улијева у Саву. Највише је пострадао град Бијељина.

Влада РС на чијем је челу у то вријеме био Александар Џомбић је већ у 2011. години аплицирала за повољан кредитни аранжман код Европске банке за развој („Пројект хитне помоћи и заштите од поплава“). Банка је кредит одобрила, а Народна скупштина РС донијела је и Одлуку о задужењу за ове намјене од 55 милиона Евра.

Кредит је постао оперативан већ у љето 2012. године послије одлуке Парламентарне скупштине БиХ. Пројекат је радило Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, а у њихово име листу приоритетних интервенција на систему за заштиту од поплава утврдила је Агенција за воде водног слива Саве која је у то вријеме постојала.

Нажалост, средства из овог кредита до данас нису искориштена изузев у ријетким случајевима као што је то код општине Дервента, која је 2010. године имала тешке последице поплава, али су ажурно израдили пројекте заштите и из ових кредитних средстава извршили радове на систему заштите од поплаве тако да су 2014. године на вишем нивоу воде, него што је то било 2010. године, прошли без штета и поплављених подручја своје општине.

Иста Влада РС, на челу са Александром Џомбићем, предложила је Народној скупштини РС Закон о заштити и
спасавању у ванредним ситуацијама који је и усвојен у децембру 2012. године и објављен у Службеном гласнику РС број 121 од 25.12.2012.године. Закон је добар и да је проведен у периоду од тада до данас штете од поплава биле би мање најмање за 40 %.

На основу претходно наведеног Закона већ у фебруару 2013. године иста Влада РС на челу са Александром Џомбићем је усвојила План одбране од поплава у Републици Српској у 2013. години, који је објављен у Службеном гласнику РС број 20 од 12.03.2013. године.

Овај План је садржао 35 мјера.

А онда је дошла СНСД-ова политика „нове енергије“ са Жељком Цвијановић на челу, формирана је нова ВладаРС и све претходно конкретно урађено на припреми системске одбране од поплава пало је у воду.

У току 2014. године није ни донесен План одбране од поплава у Републици Српској, иако је то била законска обавеза Владе РС.

У Службеном Гласнику бр. 32., од 18. Априла 2013. године, објављена је Одлука о оснивању Републичког штаба за ванредне ситуације на основу обавеза из Закона о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама (Чланови 18; 40; 42 и 43) и у складу са одредбама овог Закона Штаб је имао 24 члана по функцији, од којих је само предсједница владе и министар полиције био из реда министара у Влади РС, а остала 22 члана била су из реда помоћника у разним министарствима Владе РС, Републичке управе цивилне заштите РС, Црвеног крста РС, Института за јавно здравство РС, Јавне установе Воде РС, Јавног предузећа Путеви РС и Републичког хидрометеролошког завода РС.

Потпуно супротно Закону, Жељка Цвијановић је током поплава у мају 2014. године поништила претходну одлуку и формирала нови Штаб, којег су чинили 16 министара из Владе РС, односно Влада РС је у ствари постала Штаб.

Умјесто ефикасног штаба добили смо Штаб за промоцију „патриотизма, бриге и солидарности“ СНСД-а, ДНС-а и СП-а, па је податке о количини падавина и расту воденог таласа у ријекама јавности саопштавао предсједник Народне скупштине РС Игор Радојичић умјесто директора Републичког хидрометеролошког завода РС који је морао бити у овом Штабу, али будући да је ово изборна година морало се приказати да највећу бригу за угрожене грађане воде министри владајућих странака.

У настојању да се смање буџетски расходи и остваре уштеде у буџету, власти СНСД, ДНС и СП су крајем 2012. године донијеле одлуку о расформирању постојећих Агенција за воде водних сливова Саве и Требишњице и постојећих водопривредних предузећа, како би се извршило њихово  спајање у нову 54. републичку установу под називом Јавна установа Воде Српске.

На тај начин су направили општу конфузију у јавним агенцијама и предузећима чија је основна брига спречавање поплава.

Иако су поплаве 2010. године утицале на почетне активне кораке ка изградњи ефикасног система за заштиту од елементарних непогода, власти РС су направиле читав низ импровизација и погрешних корака које су за резултат имале потпуну неспремност Републике Српске за минимум ефикасне реакције на природну непогоду далеко мањих размјера, а камоли овакве катастрофичне, која се десила у мају 2014. године.

Када се томе дода податак да Цивилна заштита РС постоји само на папиру и као буџетска ставка. за коју се годишње одваја из буџета РС 5 милиона КМ од чега они троше 95 % на плате запослених, као и податак да у већини локалних заједница није ништа боље стање у организацији и припремљености на спречавању и санацији штета насталих природним непогодама, уз чињеницу да је власт Милорада Додика у
сваком свом мандату систематски уништавала Робне резерве РС (Раније Агенција, а сада Јавно предузеће) безпризорном пљачком (у овој институцији поплаву су дочекали са резервама хране мањим од резерви једног јачег минимаркета), потпуно је јасно да су огромне штете биле неминовне.

Црна хроника „папирне“ припреме за заштиту и спасавање у ванредним систуацијама и фактичке и невјероватне неодговорности и ноншалантности када се ванредна ситуација десила, завршава се, нажалост, и гомилом импровизација у сету од 10 закона које је Влада РС предложила Народној скупштини РС на посебној сједници, од којих је најважнији Закон о Фонду солидарности за обнову Републике Српске.

Суштина ових закона је у намјери да се хитно намакну паре како би се овај Фонд оспособио да подијели финансијску помоћ за обнову поплављених кућа са по 5.000 КМ по домаћинству, издавањем неких ваучера који се у наведеним законима нигдје ни не спомињу, а камоли да се детаљно обрађују - како ће изгледати и под којим критеријумима и по којим приоритетима ће се распоређивати корисницима.

Умјесто да се паре већински обезбјеђују из уштеда у буџету, смањењем трошкова свих администрација - од општина до нивоа РС и БиХ, Влада Жељке Цвијановић је одлучила да се паре обезбједе новим наметима и то слиједећим редом :

Нови допринос од 3% на све плате у РС

Допринос на терет пензија у износима од 1 КМ до 5 КМ

Повећање за 30% пореза на возила и мотоцикле при регистрацији

Повећање за 50% пореза на ловачко и трофејно оружје

Повећање за 400% пореза на лично наоружање

Нова посебна такса на терет неких послодаваца од 250 КМ

Увођење оптерећења на сваких КWХ произведене електричне енергије, што ће довести до поскупљења електричне енергије

Увођење насилне наплате Пореза на имовину законским превођењем пореског рачуна у извршну исправу, што је сигурно супротно Уставу РС (Уставни суд РС је поништио ранију идентичну праксу са РТВ преплатом)

За претходне нове намете нема изузетака, плаћају их и поплављени и непоплављени.

Разумна је потреба да се хитно предузму мјере за санацију штета и управо због тога лично сам сачинио писмо предсједнику Народне скупштине РС Игору Радојичићу још прије двије седмице тражећи од њега да искористи законско право и затражи од Владе РС да поднесе извјештај о свему што се догађало прије, током и послије катастрофалних поплава, као и да припреми приједлоге мјера којима ће се хитно интервенисати према пострадалима али и припремити мјере дугорочног карактера којима ће се спријечити понављање оваквих несрећа.

Умјесто одговора на ово писмо одржана је сједница Скупштине РС на којој је донесено 10 закона којима се уводе нови намети грађанима, а не властима.

Посебна прича којој ћу посветити дужну пажњу тиче се угашених и уништених Агенције за воде водних сливова Саве и Требишњице и Водопривредних предузећа Сава и Семберија.

Предузећа ВП „Сава“ а.д. Градишка и ВП „Семберија“ а.д. Бијељина су  Одлуком Владе Републике Српске проглашена као стратешка предузећа од посебног значаја за Републику Српску (“Сл.гласник РС“,
бр. 28/08). Стратешка  улога ова два предузећа, огледала се у спровођењу радних активности које се планирају у Главном  оперативном плану одбране од поплава, кога на почетку сваке године доноси Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, у складу са чланом 230. Закона о водама („Сл. гласник РС,“ бр. 50/06, 92/09).

Поред стратешких задатака ова два предузећа су обављала текуће и инвестиционо одржавање водопривредних објеката у зависности од потреба, што је било регулисано процедуром уговарања услуга са Агенцијом за Воде обласног ријечног слива Саве.

Ова два предузећа имају стогодишњу традицију и искуство у одржавању слива ријеке Саве. Водопривредно предузеће "Сава" АД је одржавало велики број водопривредних објеката, који су намијењени за одбрану од поплава и заштиту од штетног дејства вода на подручју општина Градишка, Србац и Козарска Дубица, а ВП Семберија на подручју регије Семберија.

Листа првих десет акционара ВП „Семберија“ АД Бијељина – у ликвидацији

Почевши од 2010. године примјетан је пад пословних активности као посљедица слабљења општих економских активности и губљења послова текућег и инвестиционог одржавања водопривредних  објеката.
Влада РС је задужила Агенцију за воде обласног ријечног слива Саве (Закључком Владе РС од 16.06.2011. године) да на јавном водном добру и водним објектима, због њиховог значаја, примјени посебне мјере безбједности и да у складу с чланом 5. б) Закона о јавним набавкама закључи уговоре о текућем и инвестиционом одржавању водних објеката и система (насипи, канали, црпне станице и уређење водотока), са водопривредним предузећима Републике Српске.

Међутим ова два предузећа су уговорила само дио тих послова. Чак се дешавало да им није достављан позив да доставе понуду за извођење радова у поступку прикупљања понуда по већем броју уговорених послова, на што су ова два предузећа константно упозоравала. ВП „Сава“ а.д. Градишка и ВП „Семберија“ а.д. Бијељина су  од 2009. године ушла у зону пословања са губитком, који је настао због смањеног обима посла и смањења прихода, усљед недовољно уговорених послова од стране Агенције за воде обласног ријечног слива Саве.

Законом о измјенама и допунама Закона о водама („Сл. гласник РС“, бр.121/12), промијењена
је организација управљања водама, на начин да се умјесто Агенције за воде обласног ријечног слива Саве и Агенције за воде обласног ријечног слива Требишњице, које се гасе, успоставља Јавна установа
„Воде Српске“, и на основу наведеног правног оквира, и складу са  Законом о систему јавних служби (Сл. гласник РС“, бр.68/07 и 19/12) Влада РС, на сједници одржаној дана 11.01.2013.године доноси Одлуку о оснивању Јавне установе „Воде Српске“, са сједиштем у Бијељини.

Одлуком о оснивању Јавне установе “Воде Српске”, предвиђено је да ће преузети надлежности агенција за воде, као и раднике ове двије агенције.

Поред наведеног, прописано је да ЈУ „Воде Српске“ преузме и запослене раднике у предузећима из области вода са већинским  државним капиталом, који раде на објектима РС (црпне станице, насипи уставе и слично). Иако је прописано преузимање само радника који раде на објектима РС (црпне станице, насипи уставе и слично), ЈУ “Воде Српске“ су преузеле све раднике и из ова два предузећа, осим директора. Агенција за воде обласног ријечног слива Саве има 39 запослених, Агенција за воде обласног ријечног слива Требишњице има запослених 7 радника и функционишу у саставу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Поред ових 46 радника, ЈУ “Воде Српске“ преузима и 36 радника предузећа ВП „Семберија“ а.д. Бијељина и око 95 радника ВП „Сава“ а.д. Градишка, што значи да ће укупни имати запослених око 177 радника, бар по овим бројкама, изузев ако број није у међувремену повећан са неким од „заслужних“ страначких активиста.

Како је Одлуком о оснивању Јавне установе “Воде Српске”, предвиђено да ће иста преузети надлежности Агенције за воде обласног ријечног слива Саве и Агенције за воде обласног ријечног слива Требишњице, то значи да ће већина ових радника бити адмистративни радници, мањи дио радника ће бити распоређен на чувању водопривредних објеката (црпне станице, насипи уставе и слично), што ће у коначници довести да ће ЈУ “Воде Српске” већину својих послова усмјерити у давању послова одржавања водопривредних објеката приватним лицима.

ЈУ „Воде Српске“ је преузела и 131 радника који су радили у ова два водопривредна предузећа, а који ће од сада обављати углавном административне послове. Грађани РС ће плаћати из бужета превелик број
запослених радника, а ЈУ „Воде Српске“ ће се старати да послове одржавања насипа и осталих водозаштитних обејката добијају фирме блиске властима.

Потребно је истаћи да ЈУ „Воде Српске“ не преузима опрему ова два водопривредна предузећа (багери, пловни објекти и слично), већ ће сва њихова имовина бити распродана у процесу ликвидације. Ова два ВП предузећа су била посебно опремљена са великим искуством у градњи, реконструкцији и одржавању објеката за заштиту од вода. Финансирала су се од средстава Агенције за воде, а путем добијених послова (изградња и одржавање објеката за заштиту од вода). Поред тога били су оспособљени и за вађење шљунка и пијеска, што се посматра као чишћење и продубљивање корита ријека, а који су продавали на територији БиХ и Хрватске.

Управо, један од разлога њихове ликвидације је, између осталог, огроман финасијски интерес домаћих тајкуна у домену вађења шљунка, где су овим потезом (ликвидација) елиминисали конкуренцију у виду ових државних предузећа са стогодишњом традицијом (нека од приватних предузећа заинтересованих за ову област преузела су послове вађења пијеска и шљунка -ревизорски извјештај Агенције за воде обласног ријечног слива Саве за 2011. годину). 

На овај начин су челни људи ЈУ Воде Српске (бивша Агенција) добили одријешене руке у махинацијама на тендерима у овој области, гдје су им ова ВП предузећа представљала само сметњу за лично богаћење.

ЈУ Воде Српске гро своје активности заснива на пословима вађења пијеска и шљунка (давање дозвола и бирање извођача ових радова) док су послове изградње нових насипа, који су предуслов заштите од поплава, апсолутно занемарили.

Овакав концепт оргнизовања у водопривреди је поптуно накарадан узимајући у обзир искуства у Србији која поседује неколико изразито јаких водопривредних предузећа, која су опстала, између осталог, из разлога што је држава Србија увидјела њихову важну улогу у овој области.

Та предузећа су Јавно водопривредно предузеће (ЈВП) Србијаводе, ЈВП Воде Војводине и ЈВП Београдводе.

Скупштине акционара предузећа ВП „Сава“ а.д. Градишка и ВП „Семберија“ а.д. Бијељина су усвојиле одлуке о покретању поступка ликвидације у децембру 2013. године. Рјешењем Окружног привредног суда у Бијељини број 59 0 Л 026791 13 Л од 19.03.2014. године отворен је ликвидациони поступак
над емитентом ВП „Семберија“ а.д. Бијељина.

Поред наведеног, из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде је наложено предузећу ВП „Сава“ а.д. Градишка да из своје имовине искњижи грађевинске објекте који се односе на регулације и канале у износу од 7,5 милона КМ и исте укњижи на ЈУ “Воде Српске“ (иако је та имовина у власништву предузећа), што није у складу за законским прописима и неће моћи бити изводиво.

Зна се којим се правним послом може вршити пренос власништва на некретнинама, а то у сваком случају није Одлука Министарства.

У случају стечаја или ликвидације сва имовина правног лица се распродаје, а након измирења обавеза остатак се дијели акционарима сразмјерно њиховом учешћу. То значи да ће ЈУ “Воде Српске“ морати у процесу ликвидације ова два предузећа да купи грађевинске објекте који се односе на регулације и канале што ће изазвати додатни трошак, који ће платити порески обвезници.

Из Извјештаја о ревизији финансијских извјештаја Агенције за воде обласног ријечног слива Саве за 2010.и 2011. годину, коју је радила Главна служба за ревизију РС, констатовано је да је на пословима везаним за процедуре јавних набавки долазило до драстичног кршења Закона о јавним набавкама, као и многих других кршења законских прописа.

Ребалансом буџета Агенцији су одобрена средства за 2011. годину у износу од 9.014.000 КМ и то:

расходи за лична примања 1.041.400 КМ,

расходи по основу коришћења роба и услуга 5.537.277 КМ,

грантови 25.000 КМ,

дознаке на име социјалне заштите 400 КМ,

издаци за произведену сталну имовину 1.605.900 КМ,

издаци за залихе материјала, робе и ситног инвентара, амбалаже 6.900 КМ и

издаци за отплату дугова 797.123 КМ (неизмирене обавезе из ранијих година)

Буџет Агенције за воде обласног ријечног слива Саве у 2012. години износио је 13.627.543 КМ

расходи за лична примања 1.056.397 КМ,

расходи по основу коришћења роба и услуга 5.056.629 КМ,

расходи по основу утрошка ел. енер, комуналних и комуникационих и транс. услуга   249.375 КМ

расходи за режијски материал  30.442 КМ

расходи за текуће одржавање 3.745.496 КМ

расходи по основу путовања и смјештаја 67.485 КМ

расходи за стручне услуге 872.950 КМ

остали непоменути расходи 84.049 КМ

издаци за нефинансијску имовину 1.295.666 КМ

На посланичко питање посланика Вукоте Говедарице, Клуб посланика СДС, од  5. септембра 2012. године, Министарство пољопрвреде, шумарства и водопривреде доставило је листу уговора Агенција за
воде обласног ријечног слива Саве, на подручју за које је надлежна, закључених током 2012. и 2011. године, са назначеном врстом набавке. (линк на којем се може видјети одговор Министарства).

Линк