Имена свих лопти за Мундијале

Од крпењаче, преко бубамаре преко оспораваног Џабуланија, фудбалери су добили ново средство за рад – Бразуку.

То је дванаеста лопта коју је за потребе Светског првенства произвела компанија Адидас, која је направила праву револуцију 1970. године, чувени Телстар са Мундијала у Мексику унео је нову димензију у фудбалску игру, а она је настављена да се продубљује на сваке четири године.

Као и све лопте у том период, "Телстар" је био израђен од коже, спајањем 32 дела, ручним шивењем, а да би се добио што правилнији облик 12 црних делова је имало облик пентагона, а 20 белих је имало један угао више.

На следећем Светском првенству појавила се друга верзија Телстара, под називом "Дурласт", при чијој изради је употребљена и синтетичка пена, што је био увод за потпуно нову лопту, која је добила назив Танго, симболично, пошто се Мундијал 1978. године играо у Аргентини.

Дизајн је и том приликом био далеко од икада виђеног, 20 панела са тријадама створили су доживљан 12 идентичних кругова, што је остала база за формирање свих лопти за наредних пет Мундијала.

По угледу на Телстар и Танго је добио другу верзију, додатак Еспања је стигао због Светског првенства у Шпанији, а осим “презимена” није било неких драстичних промена, осим што је нови Танго имао запечаћене шавове, који су га чинили водоотпорнијим.

Потпуна употреба синтетике је започета 1986, “Астеком” се играло друго Светско првенство у Мексику, а нови корак у развоју достигнут је 1990. у Италији. “Еструко Унико” је у себи садржала слој полиуретанске пене, што ју је чинило најбржом икада.

Светско првенство у Сједињеним Државама морало је да буде екстравагантно у сваком смислу, а Адидас је дао допринос томе направивши први хај-тек лопту са слојем полиетилена ултра високе повратне енергије, који ју је чинио мекшом при шуту и много бржом од “Еструко Уника”. “Куестра” је била инспирисана ракетама и америчком фасцинацијом путовања у свемир.

Прва вишебојна лопта у историји фудбала ступила је на сцену 1998. у Француској. “Триколор” је садржала напредни слој синтетичке пене, чврсте матрице пуњене гасом са микро балонима који су били појединачно затварани и веома издржљиви.

Ланац Танго прототипа лопте прекинут је 2002. године на Мундијалу у Јапану и Јужној Кореји, када је презентована “Фивернова”, до тада најпрецизнија и лопта која је за голмане била најбоља икада, пошто је њен лет био лако предвидив.

Повратак у Европу донео је “Тимгајст”, који се закотрљао на теренима у Немачкој на Мундијалу 2006. године. Лопта се радикално разликовала од претходних, имала је 14 делова, који су чинили готово савршен кружни облик.

Лопта која је потпуно узбуркала јавност је “Џабулани”, представљен пре четири године у Јужној Африци. Састављен од само осам кожних делова, наводно је требало да савршено пријања на копачку или рукавице у свим временским условима.

Иако јој је као квалитет престављан стабилан лет, са тиме се сигурно неће сагласити већина актуелних чувара мреже.

Коначно, фудбал ће се у Бразилу играти “Бразуком”, званично најтестиранијом лоптом икада, пошто је прошла двоипогодишње опсервације у које је било укључено више од 600 фудбалера, као и 30 тимова у укупно десет земаља на три континента.

У том процесу су између осталих учествовали Милан, Бајерн, Флуминензе, као и Лионел Меси, Икер Касиљас, Бастијан Швајнштајгер и Зинедин Зидан. Технологија коришћена у изради је слична оној за Танго 12 са Европског првенства 2012, као и за официјалну лопту Лиге шампиона.

Нова структурна иновација са јединственом симетријом шест идентичних панела са различитим површинским текстурама треба да омогући боље пријањање, стабилност и аеродинамичност.

Бразука је добила назив још у септембру 2012. након јавног гласања у Бразилу које је обухватило миллион љубитеља фудбала. Назив "бразуца" је колоквијални локални термин који значи "бразилски" и којим се описујебразилски начин живота.

Боје и тракасти дизајн панела симболизују традиционалне разнобојне наруквице са жељама које се носе у земљи, а поред тога одражавају живост и забаву који се повезују са фудбалом у Бразилу.