Реалу се исплатила упорност

Реал је у стварање тима који је ове суботе освојио Лигу шампиона уложио 521,9 милиона евра, а Атлетико Мадрид у тренутну екипу 79,05 милиона. Најскупљи играч планете Герет Бејл својим голом у продужетку решио је финале...

Сјајан "Дерби Мадрилено" гледали смо у суботу увече у финалу Лиге шампиона!

Први пут у историји елитног такмичења састали су се клубови из истог града и потврдили да се то није случајно догодило.

После 120 минута велике и беспоштедне борбе у Лисабону, на стадиону Бенфике, Реал је савладао Атлетико Мадрид 4:1 (1:1 после 90 и "кусур" минута) и јубиларни 10. пут постао шампион Европе. Црвено-бели су у 111 година дугој историји клуба стигли до финала по други пут, али су као и 1974. остали празних шака.

А могло је да буде другачије. И да је било, такође би било заслужено!

Неко ће, можда, рећи "колико пара, толико музике", али Атлетико Мадрид је ове сезоне до финала био једини непоражен тим у Лиги шампиона, чиме је показао да та изрека не мора увек да буде тачна. На Висенте Калдерону уложили су много мање новца у тим него на Сантјаго Бернабеу, међутим, пехар им је буквално исклизнуо из руку...

У претходних 12 мечева имали су девет победа и три ремија, уз само шест примљених голова.

У најважнијој утакмици, црвено-бели, ипак, нису успели да начине подвиг.

Екипа Дијега Симеонеа дуел са градским ривалом почела је по рецепту по којем је одиграла већину мечева ове сезоне - стрпљиво, изузетно борбено и дисциплиновано, баш као што је Аргентинац играо током своје каријере (легендарни Енглез Гери Линекер одлично је примето да је Атлетико тим који по стилу игре највише подсећа на свог тренера), али без најбољег играча и стрелца није могла...

Дијего Коста је прихватио ризик и упркос повреди задње ложе почео меч у стартној постави, међутим, испоставило се да посета Београду и лекарки Маријани Ковачевић није имала чудесно дејство.

Бразилац са шпанским пасошем на терену је издржао свега осам минута.

Уместо њега ушао је Адријан, а то је утицало на тактичку поставку тима. "Јорганџије" су остале са Давидом Виљом као најистуренијим играчем, јер је Арда Туран због повреде био на трибина, што није било довољно да се угрози Икер Касиљас. Па ни да му се озбиљно запрети, јер гол који је постигао Дијего Годин у 36. минуту за вођство Атлетика био је плод грешке Касиљаса.
Мало је недостајало да то буде и једини погодак у мечу, пошто су се црвено-бели сјајно бранили, али фанатична упорност Реалових играча, ипак, се исплатила.

Прво је Серхио Рамос матирао Куртоу после центаршута из корнера у 93. минуту, а потом су Бејл, Марсело и Роналдо у додатних пола сата дотукли грогираног ривала.

Гол Рамоса био је најкасније икада постигнут у финалима Лиге шампиона. Био је, такође, гол којем се вероватно више од икога обрадовао Икер Касиљас, пошто капитен и голман Реал Мадрида никада у каријери није изгубио од градског ривала! До ове утакмице његов учинак против Атлетико Мадрида био је 20 победа и шест ремија!

Кључни моменат на "Ла Лужу" био је 59. минут и двострука измена у тиму Реала. Карло Анћелоти је из игре извео Коентраа и Кедиру, који није успео да надомести одсуство суспендованог Ћабија Алонса, а убацио Марсела и Иска.

Уласком њих двојице појачан је притисак на противника, последња линија подигнута је на 40 метара од гола. Играчи Реала добили су на самопоуздању, а нервоза је почела да се увлачи у редове Атлетика.

Готово војничка дисциплина у Симеонеовом тиму почела је да слаби, екипа је деловала све уморније и погодак је био неминован.

Управо начин на који је примљен, показује колико су играчи у црвено-белим дресовима били исцрпљени константним нападима ривала. У трећем од пет минута надокнаде Серхио Рамос је затресао мрежу после центаршута из корнера, акције из које Атлетико ретко прима, а често постиже голове. Концентрација, међутим, овај пут није била на нивоу... Видело се по лицима играча Атлетика у том тренутку да ће пехар остати само недосањан сан.

Неверица и туга на лицима Година, Миранде, Виље и осталих јасно је показивала психолошки крах екипе... Трофеј је био тако близу, а остао је тако далеко.
У "краљевском клубу" умели су да препознају прилику и искористе је. Наставили су у истом ритму и потпуно "демолирали" погубљеног ривала.

Овом титулом Реал је "извукао" сезону, јер трофеј Купа краља не би задовољио никога од челника клуба. Можда је чак и сачуван посао Карлу Анћелотију, тренеру који је дошао до пете европске титуле у каријери (две као играч, три као тренер). С друге стране, Атлетико и те како може да буде задовољан првим местом у Примери, на које је чекао 18 година.

Уложених 521,9 милиона евра у стварање тима, ипак се исплатило Реаловим газдама, док ће на Висенте Калдерону за наслов најбољег у Европи морати да издвоје много више од 79,05 милиона.

Тежак задатак управа "јорганџија" имаће и да задржи Дијега Симеонеа на месту тренера, као и костур овог тима, који је више пута показао да има потенцијал за велика дела, али му је потребно још пар играча врхунске класе.

Ако не буде било драстичних промена, нема сумње да нас идуће сезоне у Примери чека много узбуђења. Реал и Барселона нису навикли да воде трку утроје и сигурно ће желети да се реванширају Атлетику.