Упозорење: Помјерају се минска поља

Након поплава, грађанима БиХ запријетила је опасност од минских поља, која су усљед водене бујице и клизишта помјерена и на подручја која су била очишћена од њих.

Поплаве су спрале ријечна корита и подстакле клизишта која су ископала знаке упозорења са минских поља, а у многим случајевима и саме мине.

Па је тако и у Брчком помјерено минско поље, гдје је чак дошло и до експлозије једне бомбе, али, срећом, није било повријеђених.

У страху су и Приједорчани након што је у мјесту Средићи испливала минобацачка граната, а у Башћанима и даље у води плута канта пуна бомби и муниције. До једне куће у Љубији допливао је фрижидер са девет бомби.

Ништа боља ситуација није ни у Завидовићима, гдје су мјештани прије неколико дана у центру града пронашли метке великог калибра, које су одмах пријавили Центру за уклањање мина у БиХ.

У селу Чекрекчије поред Сарајева пиротехничари чисте клизиштем помакнута минска поља, која је претходно поплавила ријека Босна, као и околна пољопривредна поља и насељена подручја.

Како кажу стручњаци, постоји опасност да ће ископане мине не само бити разбацане по широј околини погођеној поплавама, већ да ће отићи низводно и угрозити друге земље попут Србије, Хрватске, Румуније и Бугарске.

Саша Обрадовић из БХ МАЦ-а, Центра за уклањање мина у БиХ, казао је да су сви оперативни тимови на поплављеним подручјима гдје се вода повукла, са циљем прикупљања информација о промјенама граница мински сумњиве површине.

"Најугроженија подручја од мина су она гдје се вода повукла. Критично је у Добоју, Маглају и у свим насељима која су уз Саву. Највише проблема ћемо имати у Посавини јер је комплетан насип ријеке Саве био миниран у протеклом рату", казао је Обрадовић.

Апелује на становништво да не брза са чишћењем кућа и окућница јер су водене бујице могле донијети експлозивна средства и тамо гдје их никада није било.

"Доста је експлозивних средстава које је вода убацила у куће. Ако уоче минско средство, треба одмах да престану са радом, и да о томе обавијесте најближег полицајаца, припадника Цивилне заштите или да позову Центар за уклањање мина у БиХ", нагласио је Обрадовић.

Додао је да становништво треба обиљежити мјесто гдје је пронађена мина, да не би неко други настрадао, истичући да ова средства не смију никако дирати јер њихово најмање помјерање може направити катастрофалне посљедице.
Како каже, тренутно имају 1.000 акредитованих деминера, али највећи проблем с којим се сада сусрећу јесте новац.

"Имамо довољно обучених деминера, али нам је потребан новац. Колика је сума у питању, ја то не могу процијенити", казао је Обрадовић.

Обрадовић је казао им је у помоћ стигла Белгијска војна академија, која беспилотном летјелицом снима у Маглају и Добоју, док је Универзитет Врије из Брисела понудио помоћ преусмјеравања сателита и снимања поплављених подручја у БиХ.

У петак ће бити одржан регионални састанак за хуманитарно деминирање, на коме ће бити основан регионални стручни тим за дјеловање у кризним ситуацијама на подручју Србије, Хрватске и БиХ.

Штаб Цивилне заштите Тузланског кантона упутио је апел свим грађанима укљученим у механичко чишћење плавних и наноса клизишта да посебну пажњу обрате на евентуалну појаву неексплодираних убојних средстава.

"То се посебно односи на подручја у близини некадашњих линија разграничења. Такође, минска опасност у великој мјери је присутна у сливовима ријека Босне, Спрече, Усоре и Криваје", упозорили су из овог штаба.

Иначе, 20 година послије рата, 15 досто укупног броја становника БиХ, њих 540.000, живи у близини минских поља, а са 18 милиона квадратних метара и 477 минско сумњивих локација, Добој је минама најзагађенија средина у БиХ.

До данас је у БиХ регистровано шест минских несрећа, при чему су четири особе смртно страдале, а осам особа је повријеђено.