Јосиповић: У Јасеновцу се догодио геноцид

У Јасеновцу је данас одржана комеморација поводом 69. годишњице пробоја логораша из усташког концентрационог логора, а председник Хрватске Иво Јосиповић поручио је да се на том месту догодио геноцид који се никада не сме заборавити.

Јосиповић је позвао све да буду чувари сећања на људе који су погинули у том  логору, месту које остаје заувек у колективном сећању, иако је створено с циљем да буде место заборава и стратишта, пренели су хрватски електронски медији.

Јосиповић је нагласио да се на том месту догодио геноцид који никада нећемо заборавити и који никада неће престати да боли и додао да су они који су желели да на злочину створе Хрватску, учинили зло хрватском народу.

"Зло треба назвати правим именом, супротставити му се и не дозволити да се икада више понови", поручио је он.

Председник Хрватске је нагласио и да сећање мора бити мост који нас повезује у праштању. Упозорио је и да зло није нестало. "Оно је ту, вреба, морамо пазити да се не врати и понови", рекао је.

Говор је завршио речима: чини се да овај цвет (споменик у облику цвета) најбоље зна кога чува у свом корјену - Слава им.

Присутнима се обратио и премијер Зоран Милановић који је рекао да му је у Јасеновцу увек тешко говорити јер је то подсећање на зло у човеку.

"Ови злочини нису били у име народа већ у име државе која никада није и неће постојати. Та држава имала је прописе које је преревносно почела да спроводи пре Трећег рајха и за то нема оправдања", нагласио је Милановић.

Упитао је зашто је било потребно убити ове људе, зашто их нису могли пустити да оду како су то чинили чак и нацисти. "Никада то нећу моћи схватити. Нећу моћи схватити да се у Хрватској палило и убијало и пре напада Немачке на Русију", нагласио је Милановић, преноси ХРТ.

Рекао је да тако директно убијање и истребљивање мањина Европа није видела а да се овде то догадјало.

"Убице и злочинци су одавно мртви, медјутим они који данас шире симпатије према онима који су то чинили, буде у људима зло", нагласио је Милановић и поручио да је модерна Хрватска гарант да се ово зло више никада неће поновити.

Комеморацији у Јасеновцу, уз преживеле логораше, осим председника и премијера, присуствује и председник Хрватског сабора Јосип Леко, као и представници дипломатског кора, црквених заједница, националних мањина, антифашистичких удружења, гости из других делова Хрватске и иностранства.

Комеморација се одржава у знак сећања на 22. април 1945, дан пробоја заточеника из јасеновачког логора и у почаст страдалим и преживелим заточеницима тог највећег концентрационог логора у Независној
Држави Хрватској.

Како наводи Хина, у пробој је кренуло 600 логораша, а преживјело их је само стотињак. Преостали, који нису кренули у пробој, убијени су и спаљени. Истог дана 1945. почео је и пробој заточеника Кожаре, дела логора у месту Јасеновцу. Пробој је преживјело њих 11.

Концентрациони логор Јасеновац од августа 1941. до 22. априла 1945. био је логор смрти у којем су убијани мушкарци, жене и деца због своје верске, националне или идеолошке припадности.

Према рецима професора др Србољуба живановица, Комисија за истину о Јасеновцу је као независно тело 2008. године утврдила да је у Јасеновцу страдало нешто више од 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и око 80.000 Рома.

Према непотпуним подацима, Комисија је саопштила да је у НДХ у логорима за децу, страдало 42.791 српско дете, 5.737 ромске и 3.710 јеврејске деце, узраста до 14 година.

Медјутим, према хрватским изворима, до сада је утврдјено да је на десетак локалитета тога логорског комплекса убијено више од 83 хиљада људи, од чега више од 20 хиљада жена, 20.101 дете до 14 година. жртве су биле Срби, Роми, Јевреји, Хрвати, антифашисти.

Хина наводи да иако Јавна установа Јасеновац стално ради на утврдјивању броја жртава, "њихов коначан број остаће непознаница јер су многи од логораша убијени чим су доведени, пре него што су били
евидентирани".

Данас су од логорских градјевина остали само темељи, који су сачувани под земљом, а њихове су локације према решењу Богдана Богдановића обележене хумкама и удубљењима у земљи.