34 године од смрти Тита

На данашњи дан 1980. године преминуо је доживотни предсједник СФРЈ Јосип Броз Тито.

Управљао је Југославијом 35 година. Тачан датум његовог рођења није познат, али је рођенданом сматран 25. мај 1892, што је прослављано у складу с јаким култом личности који је систематски грађен током његове владавине.

Као аустроугарски каплар учествовао је у Првом свјетском рату, између осталог и у борбама против српске војске. Рањен је и заробљен у Русији 1915, послије чега је побјегао из заробљеништва и учествовао у Октобарској револуцији.

У Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца вратио се крајем октобра 1920, када је постао члан Комунистичке партије, а 1937. њен генерални секретар, вољом генералног секретара Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза Јосифа Стаљина, послије смјењивања и стријељања Милана Горкића.

Радио је 1936. и 1937. у Коминтерни у Москви у вријеме када је ликвидиран знатан број југословенских комунистичких првака.

Као вођа Комунистичке партије Југославије /КПЈ/ предводио је у Другом свјетском рату партизански покрет - Народноослободилачка војска. Из рата је изашао као легендарни вођа.

Осим борбе против окупатора, јединице под његовом командом провеле су комунистичку револуцију - током и након рата. У заносу револуционарне "правде" нестале су десетине хиљада некомуниста - под маском "борбе против сарадника окупатора" - чиме је неповратно уништен цијели грађански слој.

Одбио је Стаљинов притисак 1948, након чега је деценијама добијао значајну финансијску и војну помоћ /војну већином до половине 1950-их/ од САД.

Био је један је од оснивача Покрета несврстаних, што је у тадашњим међународним околностима имало велики значај.

У унутрашњој политици оставио је устројство које је на крају разорило Југославију - Устав из 1974. године.