Карло Анћелоти - човек за "десиму"

Против Реала је постигао најлепши гол у каријери и нанео му најтежи пораз у историји. Када је коначно рекао “си” Флорентину Перезу дошао је само с једним циљем: Да донесе проклету Десиму на Бернабеу! Оно што пре њега није успео ни најпосебнији од свих њих - Жозе Мурињо! Та Десима ће му на крају и судити.

"Гореће шума!", рекао је љутити Карл-Хајнц Румениге после Бајерновог пораза у Мадриду пре седам дана, алудирајући на пакао који ће његов клуб приредити Реалу на терену Алијанц Арене.

"Пре ће бити да ће падати киша", шаљиво, али са дозом ироније је одговорио Карло Анћелоти уочи меча у Минхену.

Оно што је задесило на Алијанц Арени прексиноћ, био је пролом облака, фудбалска олуја у којој су Баварци покисли до голе коже.

Анћелотијев Реал је попут илузионисте немилосрдно завлачио нож по нож у тело Гвардиолиног монструма. Реал је био моћнији него икада у последњих десетак година. Још од оних правих Галактикоса. Елитни мадридизам је вероватно хтео да пукне од среће јер је Краљевски клуб после ко зна колико времена на бруталан начин демонстрирао моћ против нечега за шта смо до пре пар дана мислили да је савршено подмазана машина коју је Хејнкес оставио Гвардиоли, а каталонски генијалац јој додао фул опрему.
Краљевићи су део по део вршили демонтажу баварског поноса, а Роналдов безобразлук да једном таквом тиму и голману шутира онако мангупски испод живог зида је био врхунац понижења које је Реал приредио Бајерну. Историјског понижења за Баварце.

Све је то мирно на аут линији пратио тренерски камелеон Карло Анћелоти. Тихи Дон светског фудбала.
Вишегодишња опсесија Флорентина Переза је да Реалу подари рекордну - десету титулу првака Европе.

Грађевински магнат сања популарну Десиму још од када је Зизу послао ОНАЈ волеј у мрежу Ханса Јерга Бута. Друга опсесија му је била да доведе Карла Анћелотија. Човека који је Переза одбијао у више наврата. Када су многи помислили да Перез никада неће успети да га инаугурише у команданта краљевског батаљона, Карло је рекао "си".

Перез је кренуо у последњу офанзиву на популарног Карлета, који се захвалио арапским милионима у Паризу и коначно дошао где му је и место - у највећи клуб на свету. Као поклон, добио је Бејла од 100 милиона, али то у Реалу и није нешто несвакидашње. И претходни тренери су обасипани луксузним поклонима. Ваљало је наћи начина како да тај кристални поклон не прсне само под теретом милиона погледа уперених у њега.

Анћелоти је доведен само с једним циљем: Да донесе проклету Десиму на Бернабеу! Оно што пре њега нису успели ни Кеирош, Луксембурго, Капело, Шустер, Пелегрини и на крају најспосебнији од свих њих - Жозе Мурињо! И њима је испуњавана практично свака жеља од стране Переза (и Калдерона) који је за пет година стровалио у појачања више од 600 милиона евра, али победничка формула је измицала. Једно време им је сметала управо Анћелотијева династија у Милану, па Бенитезов Ливерпул, Роналдињова Барса, потом и Пепова, на крају и баварски пројекат. Увек је Реалу фалило "нешто", а нико није знао да одгонетне шта.

Са теретом Десиме и Герета Бејла, Мурињовом заоставштином психички исцрпљеног тима, ситуацијом око Касиљаса, Анћелоти је почео посао у Мадриду. Већ на почетку је навукао гнев навијача продајама Игуаина за кога се мислило да је бољи од Бенземе и посебно Месута Озила миљеника Реалових навијача.

Али, у Анћелотијевим плановима није било места за све те мајсторе офанзиве. Није кренуло идеално. У прва два месеца је имао кикс против Виљареала, историјски пораз од Атлетика, пораз у Ел Класику… Али, ако је нешто красило Анћелотија током каријере, онда су то стрпљење и упорност. Ни уништена колена га као играча нису спречила да направи велику каријеру. Завршио је најчувенију тренерску школу на свету у италијанском Коверћану, учио од тактичког мага Арига Сакија и самостално загазио у тренерске воде. Никоме ни на крај памети није било да Карло може да направи већу тренерску од импресивне играчке каријере.

Добро је радио у Парми, није имао среће у Јувентусу где га је она провала облака у Перуђи коштала титуле, али је увек добро радио. Системе 4-4-2 је довео до савршенства и већ тада је применио рецепт од којег ни данас не одступа: Један генијалац и један питбул у везном реду (Давидс и Зидан, Пирло и Гатузо, Верати и Матуиди, Модрић и Алонсо).

Италијанску дефанзиву и тактику никада није занемарио, али разлику од неких других врсних теоретичаар и тактичара, Карло је имао срећу да му је богата играчка каријера значила и да све то уме да примени у пракси. Где год је радио остављао је отворена врата, није рушио мостове, са фудбалерима је неговао отворен другарски однос ипак успевајући да маестрално задржи границу поштовања на релацији играч - тренер.

“Анћелоти је увек спреман да саслуша фудбалере и никада не врши притисак на њих”, рекао је његов учитељ Ариго Саки.

Како камелеон је увек успевао да тим конструише према квалитетима играча, никада није халапљиво кукао код председника за појачањима. Мајстор пилагођавања. У Милану је докторирао са "дијамант" формацијом у којем је везни ред Пирло - Гатузо - Седорф - Кака могао да игра завезаних очију. Челси никада није играо тако лепо као код њега када је показао умеће и примени класичних 4-3-3, за кратко време је од ПСЖ-а направио колектив и скинуо му етикету "инстант екипе" (нешто што Сити још није успео иако су петро долари покретачко горива оба клуба) форсирајући неку врсту 4-2-2-2 формације. Ту врлину флескибилности је испољавао у свакој екипи. Прилагођвао је тактику играчима, а код многих тренера је обрнут случај. Уз све то је имао хармонију у свлачионици. Пирло је недавно открио да је само због Карла желео у Челси, са њим се чак и "луди" Ибрахимовић смејао и шалио.

У Реалу је за мање од непуне сезоне демонстрирао моћ тренерског камелеона. Одлично су Краљевићи функционисали и у 4-3-3 формацији, али још моћније делују са 4-2-3-1, мада није проблем ни да одиграју 4-4-2 као у Мадриду против Бајерна. Научио је Реал да се брани. У првих 10 мечева сезоне су од слабијих ривала примили 10 голова. У последњих пет је само једна лопта завршила у мрежи Реала. Мадриђани више не примају тако лако голове из прекида као прошле сезоне. Штавише, у Минхену су ту ману претворили у врлину.

Изборио се и са неким хендикепима попут повреда Кедире, Арбелое и свог омиљеног детета Хесеа. Чак и када би Роналдо одсуствовао, то се није осећало у игру Реала. После два пораза од Барселоне, узвратио јој је када је то било најпотребније - у финалу Купа краља. Није дозволио да оних 100 милиона веже ноге велшанског динамита. Летошње слутње да Бејл и Роналдо не могу заједно, демантоване су чистим бројкама. Герет Бејл има 20 голова и исто толико асистенција у 41 мечу за Реал ове сезоне!

Притисак и тензију која је пратила играче Реала претходних година и која се осликавала благо речено неспортским испадима појединих фудбалера је успео да каналише и смири. У три сезоне под Мурињом у Примери, играчи Реала су у просеку добијали 95 жутих и шест црвених картона. У овој сезони (три кола до краја) имају 68 "жутаћа" и три искључујуће опомене. Не рачунајући неке глупе потезе Пепеа, успео је да охлади усијане главе.

Игре Карима Бенземе и Луке Модрића су посебна прича. Прошле сезону су били међу играчима који су највише критиковани. У овој сезони Хрват и Француз играју најбољи фудбал у својим каријерама. Речи Кристијана Роналда на рачун Анћелотија, могу да се протумаче на различите начине. Можда је само куртоазно похвалио тренера? Можда је желео да пецне Муриња? А, можда је то све у ствари истина! Не мора увек иза сваке речи Кристијана Роналда да стоји нека скривена порука. Можда је Анћелоти заиста променио менталитет екипе?

Па, ипак. Анћелоти је за сада успео да освоји само Куп Краља. Резултати ће му судити на крају. Та Десима ће бити чекић који ће лупити о сто и изнети коначну пресуду. Само га корак дели од ње, Примера и није толико битна. Ако подигне клемпавка са грбом Реала на реверу, постаће први тренер у историји такмичења који је три пута освојио Лигу шампиона. Постаће бесмртник у Реаловој историји. У клубу против којег је 1989. године постигао вероватно најлепши гол у каријери и којем је то до дана данашњег најтежи пораз у историји.

У Реалу је најтеже радити на свету. Тамо чак ни трофеји нису довољни, најбоље је то осетио Карлов земљак Фабио Капело који је смењиван због недопадљиве игре. Ако Анћелоти освоји Десиму можда ће и пробирљива мадридска публика прогутати некада да види Реал који се брани као што је то било у првом мечу приотв Бајерна. Знајући да је седа италијанска глава смислила како да већ у реваншу спреми тешко наоружање и разнесе ривала.

Као што је Гвардиоли очитао лекцију из игре "ево ти лопта, али ја ћу победити", тако је у реваншу припремио плодно тло да размахне стреловита крила Роналда и Бејла, знајући да Алонсо и Модрић могу да добију битку на средини терена. Потез када је очајни Пеп увео Хавија Мартинеза уместо Манџукића да патролира испред одбране и постане живи штит за рањиву одбрану у страху да не доживи катастрофу је спортско признање немоћи Бајерновог тренера.

Тихи Дон није ликовао, само је изразио жал што у финалу неће имати Ћаби Алонса - човека који је срце овог тима Реала.

Свестан да му је такав мишић неопходан против тима који неће играти на гол више попут Бајерна већ ће доћи са штитом и копљем спеман за рат у Лисабону.