Хиљаду захтјева за легализацију бесправне градње

Захтјеве за легализацију бесправно изграђених објеката до сада је у Бијељини поднијело око 1.

Република Српска 29.01.2014 | 11:45 Захтјеве за легализацију бесправно изграђених објеката до сада је у Бијељини поднијело око 1.000 грађана, изјавио је Срни начелник градског Одјељења за просторно уређење Игор Остојић. "То није велики број захтјева, у односу на процјену да у граду има око 7.000 нелегалних објеката, али тек смо на почетку овог посла и вјероватно је пресудно то што не можемо дати приближан износ коштања легализације једног објекта, што грађане највише интересује", рекао је Остојић. Он је истакао да ће та цијена свакако бити мања него раније, имајући у виду ослобађања од плаћања накнада по разним основама и максимално смањен обим потребне документације у поступку легализације, коју предвиђа нови закон. Према његовим ријечима, број нелегално изграђених објеката у 63 града и општине Републике Српске ресорно министарство процјењује на више од 80.000, а бијељинско Одјељење за просторно уређење се међу првима у Републици упустило у поступак легализације. "Од ступања на снагу новог Закона о уређењу простора и грађењу у мају 2013. године ријешени су неки приоритетни захтјеви, прије свега инвестициони пројекти, а надам се да ћемо од фебруара кренути са системским рјешавањем свих захтјева који се тичу легализације", нагласио је Остојић. Он је подсјетио да су поступком легализације обухваћени само објекти који су изграђени, започети или реконструисани без грађевинске дозволе, као и објекти на којима је приликом грађења одступљено од грађевинске дозволе и главног пројекта, а који су изграђени или чија изградња је започета до дана ступања на снагу новог закона 24. маја 2013. године. Остојић је нагласио да објекти који су изграђени, започети или реконструисани након тог рока неће моћи бити легализовани, а рок за подношење захтјева за легализацију је двије године од ступања закона на снагу. Он је позвао све грађане који имају нелегално изграђене објекте на подручју Бијељине да поднесу захтјев за легализацију, како се не би довели у непријатну ситуацију након истека тог рока. Према његовим ријечима, грађани су ослобођени плаћања таксе приликом предаје захтјева за легализацију, а од документације се прилажу посједовни лист и копија катастарског плана. Остојић је напоменуо да накнаду за легализацију не плаћају породице погинулих бораца, ратни војни инвалиди, најтежи цивилни инвалиди у колицима и слијепа лица, а предвиђене су бројне погодности и за друге категорије становништва. Накнада за легализацију објекта, односно накнада за уређење градског грађевинског земљишта и рента, умањују се за инвеститоре и власнике индивидуалих стамбених и индивидуалих стамбено-пословних објеката чија је бруто грађевинска површина до 400 метара квадратних, ако немају у власништву другу непокретност на подручју исте јединице локалне самоуправе. Накнада се умањује и за инвеститоре који су незапослени, као и за незапослене пунољетне чланове њиховог домаћинства. Додатна умањења прописана су ако је инвеститор или власник објекта ратни војни инвалид од треће до пете категорије или тај статус има члан његовог домаћинства, за борце од прве до пете категорије или ако тај статус има неки члан његовог домаћинства, као и за избјеглице и расељена лица. Остојић је истакао да су предвиђени и различити начини плаћана накнада за легализацију, готовински уз додатни попуст од 10 одсто, обвезницама Републике Српске издатим за материјалну и нематеријалну штету и у једнаким мјесечним ратама на период отплате до 10 година, са годишњом каматом од један одсто.