Дјеца шире мржњу на интернету

Дјеца и омладина у БиХ, али и региону, све више живе живот на друштвеним мрежама и посвећују се интернету, а занемарују стваран живот.

Република Српска 19.01.2014 | 12:57 Дјеца и омладина у БиХ, али и региону, све више живе живот на друштвеним мрежама и посвећују се интернету, а занемарују стваран живот. Одрасли су шокирани мржњом која се шири на друштвеним мрежама. Не могу вјеровати како се дјеца понашају и колико псују, а да при томе нико не реагује. На популарном сајту за постављање питања www.аск.фм путем Фацебоок профила или анонимно, дјеца и омладина се међусобно вријеђају, понижавају, пријете и говоре неистине које могу оставити трајне посљедице. Родитељи огорчени: Бањалучанака Ивана Ч., која има троје дјеце, каже да се шокирала када је схватила на каквом сајту њена 15-годишња кћерка проводи вријеме. "Нисам ни знала шта је Аск.фм док нисам почела користити Фацебоок. Ушла сам на тај сајт и запрепастила се каквим начином разговарају једни са другима. Од увреда на рачун изгледа, преко неистина и лажи", рекла је ова огорчена мајка. Она додаје да свом дјетету није увела забрану, већ је пустила да сама уради шта је најбоље, али уз њене савјете. "Пустила сам кћерку да уради шта мисли да је најбоље. Одлучила је да избрише налог на сајту и Фацебоок пријатеље који су је вријеђали по било којој основи", испричала је Ивана Ч. Незаинтересованост за рад: Александар Милић, психолог и професор на Бањалучком универзитету, каже да дјеца над којом је извршен било какав вид насиља могу бити незаинтересована за рад, кућне послове, комуникацију са другом дјецом или за игру и забаву, које су саставни дио живота сваког дјетета или тинејџера. "Дјеца која вријеђају другу дјецу су одраније навикла да их запостављају родитељи и друштво, а притом немају начина да ријеше конфликте уживо, већ преко друштвених мрежа као што су Фацебоок, Тwиттер и Аск.фм", појашњава Милић. Велика улога школе: Он истиче да би се та проблематика најбоље ријешила у школи. "Када би се школски тимови од педагога, психолога, социјалног радника, као и наставника укључили у проблеме дјеце, било би их лакше упутити на прави пут. Не смијемо да заборавимо да су основне школе одгојне, као и образовне институције", каже Милић. Он додаје да се родитељи понекад поистовјећују са дјецом која су насилна и помажу им да продубе конфликте и буду насилна. "Помагање дјеци да повређују друге је лош начин рјешавања конфликта", нагласио је Милић. Дјеца не смију бити асоцијална: Милић поручује родитељима чије дијете малтретирају да заједно с њим треба да пронађу стручну помоћ и да не смију дозволити да им дијете буде асоцијално. "Многи родитељи дјеци бране интернет и пуштају их да буду асоцијална, а тог момента падају у депресију. Родитељи не смију заборавити да је депресија добар пут до самоубистава, што се дешава код дјеце у Европи, али и код нас", упозорава Милић. И основци на друштвеним мрежама: Весна Поповић, стручни сарадник за односе с јавношћу Омбудсмана за дјецу РС, каже да су друштвене мреже посебно популарне међу основцима. "Дјеца у узрасту од 10 до 12 година имају своје Фацебоок профиле, иако по правилима то могу тек са 13 година, и у том узрасту су углавном изненађени могућностима злоупотреба и лажног представљања", истиче Поповићева. Она додаје да су им ученици основних и средњих школа са којима су разговарали о насиљу на интернету рекли да им је познат сајт www.аск.фм, али да често нису свјесни колико су на њему изложени разним облицима насиља и колико је њихова приватност угрожена у таквој врсти комуникације. Опасност "вреба" с интернета: Наглашава да су дјеца у РС као и дјеца у цијелом свијету приступом интернету и уласком на друштвене мреже изложена опасностима да њихова права буду угрожена. "То би требало да буде упозорење за родитеље, наставнике и све који брину о дјеци да само кроз отворен разговор и однос пун повјерења можемо заштити дјецу од опасности које 'вребају' на интернету, као и у стварном животу", истакла је Поповићева. Дјецу усмјеравати на прави пут: Биљана Милошевић, социолог, каже да првенствено живимо у сајбер времену и да је немогуће да дјеца не буду дио тог свијета. "Нека дјеца од седам година имају Фацебоок профиле и учествују у препуцавању и малтлетирању на друштвеним мрежама. Непримјерено је да та дјеца имају профиле, јер нису довољно зрела, без обзира на то што имају надзор родитеља, јер родитељи не могу 24 часа провести са њима. Родитељи проводе вријеме у радној обавези, па су самим тим дјеца препуштена сами себи", рекла је Милошевићева. Она додаје да је прича у вези са Аск.фм коју можемо видјети на видео-сервису YоуТубе страшна и да родитељи треба да дјецу усмјере на прави пут, а не да им дају подршку за оно што раде, а што би повриједило друге. Виртуелни обрачуни могу постати стварни: "Родитељи на тај начин неће направити ништа добро својој дјеци, а самим тим ће одобрити њихово понашање за убудуће. Сматрам да дјеца морају пазити на своје понашање, јер се никада не зна како ће се вријеђање завршити у стварном свијету, поготово када је у питању вршњачко насиље које је у порасту, а за које нико не зна шта је узрок", казала је Милошевићева. Она наглашава да вербални обрачуни на друштвеним мрежама неријетко прерасту у физичке у стварном свијету. Укључити све сегменте друштва: "У ову проблематику треба да се укључе сви сегменти друштва јер мора да постоји неки вид санкције. Малтретирања, туче и јавни напади између дјеце су најгоре што се дешава у једном друштву. Ако родитељи допуштају дјеци да раде све оно што они нису могли, доводе их у опасност да изгубе компас и да им се дјеца отму контроли и одају пороцима и улици. Васпитање је најбитније код дјеце и родитељ се мора жртвовати да улаже у своју дјецу и да комуницира с њима", истиче Милошевићева. Славица Ишаретовић, комуниколог и професор медија и комуникација на Бањалука Цоллегеу, сматра да је карактеристика друштвених мрежа транспарентност и отвореност, као и пружање могућности корисницима да имају публику. "Закључај и блокирај" није рјешење: "Уз бескрајну слободу на друштвеним мрежама стиже и бескрајна неодговорност, што показује и Аск.фм. Баш као што говоримо о одговорном кориштењу интернета, тако би требало да се бавимо одговорним коришћењем друштвених мрежа", каже Ишаретовићева. Додаје да је најчешћи одговор на жеље да се дјеца безбједно задрже на мрежи "закључај и блокирај" приступ дијеловима интернета. "Нажалост, то не уклања стварне опасности које постоје, него је то покушај да се сакрију, често безуспјешно. Основни услов да дјеца и млади буду безбједни на интернету и друштвеним мрежама је да се увјеримо да су добили одговарајуће образовање како да користе алате и услуге на одговарајући начин", закључила је Ишаретовићева. Снежана Јонџа, координатор за плави телефон у Бањалуци, потврдила је да их зову и дјеца коју су узнемиравали вршњаци на интернету. "Свакодневно имамо доста позива, међу којима и дјеце коју на интернету психички малтретирају друга дјеца или старији", рекла је Јонџа. Она је истакла да родитељи морају обратити пажњу како и у којој мјери дјеца користе интернет. "Родитељи морају пазити на своју дјецу, јер неке трауме које доживе на интернету могу оставити трајне посљедице на њих", упозорила је Јонџа. Она је позвала дјецу која имају овакве проблеме да се за помоћ обрате на бесплатни број 080050305. Ако примијетите да се ваше дијете чудно понаша и да не жели да комуницира са вама, никада немојте почињати разговор реченицом: "Треба да разговарамо за столом", упозоравају стручњаци. Наиме, психолози савјетују да је најбоље да у комуникацију са дјецом уђете спонтано и да они не примијете да хоћете да извучете информацију од њих. Стручну помоћ и савјете дјеца, али и родитељи могу потражити на сајту www.сигурнодијете.ба. На овој веб страници наћи ћете информације о понашању своје, али и друге дјеце на интернету. Такође, ако неко пријети вашем дјетету или осјетите да се нелагодно осјећа, као и да ноћу мокри у кревет, обавезно посјетитие психолога и разговором ријешите проблеме.