Српска и ФБиХ од ММФ-а траже још 300 милиона

У захтјеву за повећање и продужење актуелног кредитног аранжмана БиХ с ММФ-ом, вриједног 787,5 милиона марака, ФБиХ и Република Српска траже додатних 300 милиона КМ.

Република Српска 13.01.2014 | 08:10 У захтјеву за повећање и продужење актуелног кредитног аранжмана БиХ с ММФ-ом, вриједног 787,5 милиона марака, ФБиХ и Република Српска траже додатних 300 милиона КМ. "То је већ начелно договорено. Од овог износа ФБиХ рачуна на 200, а Република Српска на 100 милиона КМ. У пројекцијама прорачуна овај новац је планиран већ од деветог мјесеца ове до шестог мјесеца идуће године", рекао је Анте Крајина, смијењени министар финансија ФбиХ. Крајина је и члан Фискалног савјета БиХ, које је усагласило писмо намјере за ММФ, односно план испуњења обавеза преузетих потписивањем стен-бај аранжмана одобреног БиХ 26. септембра 2012. године. Одлука о овом захтјеву БиХ требало је да буде донесена на сједници Извршног одбора ММФ-а, заказаној за 22. јануар, али засједање је одгођено управо због смјене Крајине с позиције министра финансија. На овој сједници требало је да буде одобрена и пета транша кредита у износу од 93,5 милиона КМ, од чега 62,5 милиона КМ треба да припадне ФБиХ, а 31 милион Републици Српској. Незванично сазнајемо да би сједница Извршног одбора ММФ-а могла бити одржана 29. јануара. У ММФ-у кажу да им је начелно прихватљив захтјев из БиХ за повећање и продужење стен-бај аранжмана, али и истичу да ће задњу ријеч о коначном износу дати Извршни одбор ове финансијске институције. Рубен Атојан, резидентни представник ММФ-а у БиХ, говорећи о разлозима за додатни новац, истиче  да  буџети Републике Српске и ФБиХ  за 2014. годину могу очувати досад остварене резултате у фискалној консолидацији и јавни дуг чврсто ставити на силазну путању. "И поред тога, чак и уз стриктну контролу потрошње и напоре на унапређењу прикупљања прихода, очекује се да се крајем 2014. године јаве додатне потребе за финансирањем због високих обавеза по основу сервисирања дуга и нижих пореских прихода од очекиваних на почетку стен-бај аранжмана", рекао је Атојан. Он је истакао да власти ентитета траже продужетак постојећег аранжмана и додатну финансијску подршку како би се помогло да се задовоље потребе за финансирањем и да би се избјегле оштре "фискалне контракције", које би узроковале значајне социјалне потешкоће и угрозиле још осјетљив економски опоравак. Крајина истиче да је у буџетима ФБиХ и Републике Српске недовољно изворних прихода, а да је истовремено значајно повећан износ за враћање дугова. "Не одобри ли ММФ овај захтјев за повећање стен-бај аранжмана, мораће се ићи на задуживање из других извора, с тим да нема повољнијих средстава од ових које нуди ММФ",  оцијенио је Крајина, подсјетивши да је већ прошле године почело враћање кредита ММФ-а, који је БиХ одобрен 2009.  године. Због кашњења у формирању власти, БиХ је каснила у спровођењу обавеза из кредитног аранжмана, па јој је нови одобрен 2012. године. Њиме је ФБиХ припало 525 милиона, а Републици Српској 262,5 милиона КМ. Овај кредит одобрен је на 24 мјесеца с роком отплате од пет и грејс периодом од три године.