Заблуде и неистине о Вуку Бранковићу

Често су машта и предања слађи и питкији од истине и доказа.

Република Српска 25.12.2013 | 23:12 Често су машта и предања слађи и питкији од истине и доказа. Ово је кратка листа заблуда и бесмислица у које многи и даље верују, иако су их историја и наука изнова побијали. Вук Бранковић и косовска издаја За издају - спреман: Воја Брајовић као Вук Бранковић у филму "Бој на Косову". Историја, иначе, сматра да се Вук одлично показао у бици против Турака на Косову. Нема историјске личности о коју су се мит и народна предања више огрешили од Вука Бранковића (1345 - 1397), српског великаша који је имао ту "несрећу" да преживи Косовски бој. И дан-данас је његово име синоним за издају иако је, мимо популарног веровања, целог живота био трн у оку Турцима. С друге стране, неки његови савременици су били лојални турски вазали, попут краља Марка Мрњавчевића, познатијег као Краљевић Марко, а стекли су вечну славу у народу. Сви знамо како се Краљевић Марко бије с Мусом Кесеџијом и опомиње Турке да не газе орање, а историјска чињеница је да је погинуо као турски војник борећи се управо против хришћана. Очигледно да је ПР био од кључног значаја у Србији и у средњем веку. "Народно предање осудило је тешко и неправедно Вука Бранковића, као да је он издао на Косову. Он је, зна се, и пре и после Косова био противник Турака ... а од Турака нити је што тражио, нити добио. Њему народно предање ... није хтело опростити што на Косову није нашао смрт и он, уз толике друге витезове 'кнеза честитога'", пише Владимир Ћоровић у својој "Историји Срба". У Србији се мало зна и да је Вук Бранковић био ктитор Хиландара, а сахрањен је на Светој гори након што је 1397. године умро као турски сужањ. Судбину му је запечатило одбијање да са другим српским велможама као турски вазал учествује у бици против хришћанске војске код Никопоља 1396. године. Иронично, у тој бици се на отоманској страни истакао управо Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара, који је, што је још већа иронија, као награду добио већи део земаља Вука Бранковића. Лазаревићи су, иначе, после пораза на Косову пољу били далеко предусретљивији према Турцима од "издајице" Бранковића, што се Лазаревићима на крају исплатило, а Вуку обило о главу. Вук је напослетку пао у султанове руке и послат је у изгнанство, где је и умро у оковима. Вероватно није очекивао да ће њега, осведоченог турског непријатеља, Србија данас више памтити као издајицу, превтљивца и турског чанколиза. Тако је и приказан у злогласном филму Здравка Шотре "Бој на Косову" из 1989. године.