Камате надмаше и 35 одсто!

Пољопривредници у БиХ тврде да се према њима некоректно понашају представници микрокредитних организација, јер им, како истичу, "дебело" зарачунавају камате на пољопривредне кредите, а које су у неким случајевима веће и од 35 одсто.

Република Српска 21.12.2013 | 11:00 Пољопривредници у БиХ тврде да се према њима некоректно понашају представници микрокредитних организација, јер им, како истичу, "дебело" зарачунавају камате на пољопривредне кредите, а које су у неким случајевима веће и од 35 одсто.Фармери кажу да су због тешке финансијске ситуације у којој се налазе често принуђени да се задуже, што они који кредите нуде вјешто знају да искористе. "Код нас је јако незгодно остати у пољопривредној производњи. Кредити су неповољни. На такозване пољопривредне кредите у свијету камате су 0,2 до 0,5 посто, а код нас се крећу и преко 35 посто код микрокредитних организација", упозорио је Миро Пејић, предсједник Удружења пољопривредника у БиХ. Према његовим ријечима, чиста је утопија дићи кредит по тако високој каматној стопи. "То је једноставно безизлазна ситуација, да сте дужник до гроба", илуструје Пејић. Судећи по изјави коју нам је дао, огорчен је и Владимир Усорац, предсједник Удружења пољопривредних произвођача - мљекара РС, који каже да има случајева да пољопривредници након задужених 1.000 врате 1.350 марака. "Слушајте, то узме онај ко се треба вјешати, па да се не би вјешао, скаче у ријеку", сликовито појашњава Усорац. Представници микрокредитних организација, тврди Усорац, користе тешку ситуацију у коју су запали пољопривредници, те "обилазе од куће до куће и нуде кредите". "Битно им је само да 'увале' кредит! У тим микрокредитним организацијама било је и злоупотреба, дописивања нула, знате ви и сами за то", наглашава Усорац. Он још додаје да, нажалост, пољопривредници за овим кредитима посежу јер нису упућени колико ће новца на крају да врате. "Кад човјек нема куда, а они понуде, узме кредит. Обрачун камата мало ко разумије и онда дођемо ту гдје јесмо", појашњава Усорац. Кредит у једној микрокредитној организацији прије пола године подигао је Љубо Малетић, предсједник Удружења пољопривредника Семберије, а каже да му је зарачуната каматна стопа већа од 20 одсто. "У микрокредитним организацијама камате су веће него код банака, а пољопривредници узимају код њих кредите пошто су флексибилнији што се тиче услова. Они стварно 'деру' пољопривреднике. Камате би требало да буду ниже", наглашава Малетић. Са друге стране, Брацо Ерцег, члан Управног одбора Удружења микрокредитних организација БиХ (АМФИ), истиче да, што се тиче РС, ефективне каматне стопе за пољопривредне кредите износе око 19 одсто. Према његовим ријечима, када је ријеч о ФБиХ, могуће је да су камате и до 30 одсто. "Дакле, камате су битно веће у ФБиХ него у РС. Што се тиче сарадње са пољопривредницима, она је у РС добра. Ми смо задовољни пласманом кредита за пољопривреднике, који су добре платише, и са њима немамо проблема", каже Ерцег.