Грчка: Стан 5.000 евра, купаца нигдје!

Криза и пореска политика навеле грчке породице да се по сваку цену одричу некретнина.

Република Српска 02.12.2013 | 08:04 Криза и пореска политика навеле грчке породице да се по сваку цену одричу некретнина. Власти "пумпају" цене да би наплатиле што веће таксе од грађана.Мало ко је поверовао у наслов атинских дневних новина "Имерисија" да се у Атини продају станови и по цени од 5.000 евра. Прва асоцијација је била да је посреди шала, потом да су у питању руине, да би се установило да је реч о пристојним стамбеним јединицама, али и све чешћој појави да власници на сваки начин желе да се ослободе вишка некретнина?! До које мере је беда захватила некадашњу средњу класу говори податак да су људи спремни да багателно продају станове у које су улагали, јер више нису у стању да плаћају трошкове одржавања и порезе на некретнине, које уз општинске намете, данас увелико надилазе могућности пензионера и просечно плаћеног службеника. Пре само 10 година у Грчкој се сваки слободни евро инвестирао у некретнине. Данас, после меморандумског масакра плата и пензија, масовних отпуштања и галопа пореских дажбина, већина Грка муку мучи како да се ослободи вишка квадрата. "Имерисија" преноси неколико карактеристичних огласа са циљем да аргументује тезу да би већина власника мањих станова у центру Атине била практично спремна и да поклони такве некретнине, када чак и то не би изискивало озбиљну цифру за данашњу беспарицу. У центру Атине, у кварту Кипсели, гарсоњера од 18 квадрата, изграђена 1970, реновирана 2008. продаје се за 4.800 евра. Такође у центру, стан од 25 квадрата, са грејањем на гас, продаје се за 5.500 евра. Шест месеци нико се није јавио на оглас у којем квадрат вреди 220 евра. На платији Америка, ширем центру Атине, 23 квадрата вреде 5.000 евра, у Халандрију 38 квадрата, плус башта од 65 квадрата је продато за 7.500 евра..... Много је примера продаје по невероватно ниским ценама, а чини се да је у питању "вирус" који би могао у 2014. да прерасте у праву епидемију. Засада продају они из сиромашнијих слојева становништва који су сваку цркавицу улагали у мале станове, не би ли створили какву-такву сигурност за своју децу. Данас их је мука притерала уз дужнички зид, па је боље отарасити се беде и додатних плаћања, макар деца остала без такве сигурности. Ускоро на ред долазе и мало багатији власници станова са већим бројем квадрата, који још увек могу да плаћају "харач", грозничаво покушавајући да постигну достојну цену за евентуалну продају.