Комшић не поштује Уставни суд БиХ

Јавна расправа поводом захтјева за оцјену уставности појединих одредби ентитетског устава и Изборног закона БиХ одржана је у петак у Уставном суду БиХ, али јој није присуствовао подносилац захтјева Жељко Комшић, што је оцијењено као непоштивање ове институције.

Република Српска 30.11.2013 | 07:29 Јавна расправа поводом захтјева за оцјену уставности појединих одредби ентитетског устава и Изборног закона БиХ одржана је у петак у Уставном суду БиХ, али јој није присуствовао подносилац захтјева Жељко Комшић, што је оцијењено као непоштивање ове институције.Као члан Предсједништва БиХ Комшић је у новембру прошле године затражио да Уставни суд БиХ оцијени да ли су у складу с Уставом законске и уставне одредбе које се тичу избора предсједника и потпредсједника ФБиХ и РС. Образложио је да ове одредбе Устава и Изборног закона сматра дискриминирајућим јер омогућавају да на позиције предсједника и потпредсједника оба ентитета буду бирани само припадници конститутивних народа, али не и остали грађани. Представници Народне скупштине РС у јавној расправи затражили су да Уставни суд БиХ, када накнадно буде одлучивао, донесе одлуку да је Комшићев захтјев преурањен и недопустив. Сњежана Јокић, представница НС РС, казала је да су одредбе ентитетских устава, које Комшић оспорава, уведене као посљедица раније одлуке Уставног суда БиХ о конститутивности народа на цијелом простору БиХ, али и одлуке високог представника којом је 2002. године наметнуо измјене устава ФБиХ и РС. "Ако би се Уставни суд БиХ упустио у одлучивање практично би преиспитивао своју ранију одлуку", оцијенила је Јокићева и додала да би уважавање Комшићевог захтјева урушило постојећи систем и структуру власти у БиХ. Жељко Мирјанић, представник НС РС, сматра да је јавној расправи требало да присуствује и високи представник који је одобрио амандмане на уставе ентитета о избору предсједника и потпредсједника из три конститутивна народа, које сада оспорава предсједавајући Предсједништва БиХ Жељко Комшић. "Расправи би требало да присуствује и сам подносилац захтјева да нам објасни шта је његов став. У свом захтјеву упозорава на дискриминацију 'осталих', а сам се кандидовао за Предсједништво БиХ након што је суд у Стразбуру у предмету 'Сејдић и Финци' оцијенио дискриминирајућим начин избора за ову институцију", нагласио је Мирјанић. Констанс Греве, судија Уставног суда БиХ, напоменула је да овај суд није добио никакав став Парламента ФБиХ, чији представници, као ни представници парламента БиХ, нису дошли на јавну расправу иако су били позвани као и Комшић. Судија овог суда Маргарита Николовска била је директнија, па је негодовала што јавној расправи не присуствују и професори правних факултета, као ни професори политичких наука. "Изражавам незадовољство што сам подносилац захтјева није дошао да овдје образложи свој захтјев за оцјеном уставности. Сматрам то непоштивањем Уставног суда БиХ", оцијенила је Николовска. Валерија Галић, предсједница Уставног суда БиХ, казала је да је разочарана Комшићевим недоласком и тиме што није бар овластио и послао свог представника да учествује у јавној расправи. "С друге стране, представници НС РС исказали су озбиљност и поштивање, док су представници парламената ФБиХ и БиХ показали своју неозбиљност", рекла је Галићева, истакавши да ће Уставни суд БиХ накнадно донијети одлуку о Комшићевом захтјеву. У Комшићевом кабинету рекли су да се он раније "писмено обратио Уставном суду пославши образложење свог захтјева" и да није дошао у суд на јавну расправу "јер нема ништа ново да каже". Клуб Бошњака уз Комшића Мујо Хаџиомеровић, предсједавајући Клуба Бошњака у Вијећу народа РС, рекао је да овај клуб није консултован при заузимању става РС према Комшићевом захтјеву. Рекао је и да Уставни суд БиХ треба прогласити неуставним одредбе Устава РС и Изборног закона БиХ јер оне омогућавају да за предсједника и потпредсједнике ентитета буду бирани само припадници конститутивних народа.