Шта је остало од Титове Југославије

Навршило  се 70 година од Другог засједања АВНОЈ-а, којим су ударени темељи Титове Југославије.

Република Српска 29.11.2013 | 20:07 Навршило  се 70 година од Другог засједања АВНОЈ-а, којим су ударени темељи Титове Југославије. Југославије одавно нема, али колико је ње остало међу људима који живе на простору некадашње заједничке државе. Генерацију рођену 1992. уз 70. годишњицу Другог засједања Антифашистичког вијећа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) питали смо у Новом Саду шта знају о АВНОЈ-у и бившој заједничкој држави. Тај дан био је највећи празник у заједничкој држави и обиљежавао се као Дан Републике. Генерација рођена 1992. не зна много о АВНОЈ-у, нити о Дану Републике, а ни о самој бившој социјалистичкој републици. То вријеме познају углавном из прича старијих и више их занимају садашњост и будућност од прошлости. О АВНОЈ-у и Југославији кажу: "Имали смо ту срећу да не знамо како је било раније, тако да је нама и ово данас добро" ДЕФИНИЦИЈА "То је Антифашистичко вијеће народног ослобођења Југославије" "Антифашистичко вијеће народног ослобођења Југославије" ...овако одговарају на питање шта је АВНОЈ само ријетки студенти Новосадског универзитета који знају одговор, а које смо анкетирали поводом 70. годишњице АВНОЈ-а. Студенти треће године факултета рођени су 1992, године када је Југославија и званично престала постојати. Њих 29. новембар не асоцира на некадашњи Дан Републике, а о Југославији знају углавном на основу прича родитеља. "О АВНОЈ-у слабо знам, али знам да је Југославију сачињавало пет република: Хрватска, Србија са Црном Гором, Босна и Херцеговина, Македонија и Словенија", каже Милош. "Па знам да је било лијепо за вријеме Тита, и то је то. Толико знам од мојих родитеља, ништа посебно", наводи Александра. "Па кажу да се живјело добро. Значи, радио си и знао си за шта радиш, а кажу да је тако данас на Западу. А код нас није тако, зато што радиш, а не знаш за шта радиш. То родитељи и даље тврде", додаје Горица. "Родитељи су ми причали да си могао, на примјер, три мјесеца да радиш на једном радном месту и ако ти се не свиђа да се запослиш на другом. Људи нису добијали лако отказе. Могао си да се запослиш у једном предузећу и био си сигуран да ћеш у њему радити до пензије", прича Милорад. "Једино што знам је да је мој тата причао како у доба Тита нису морали да закључавају кућу. Али, сматрам да је тај систем и поредак имао и своје предности и мане. На примјер, имам другарицу чија фамилија по питању реституције чека да јој се врати нека имовина", истиче Наташа. Међутим, ове младе људе с друге стране помало и иритирају родитељске носталгичне приче из времена Титове Југославије. "То је тај 'култ златног доба', односно схватање да се некада живјело боље, што је једна доста озбиљна негативна појава, јер треба да живимо у садашњости за будућност", критикује Горица. "Мислим да нема много поенте враћати се на прошлост, мислим да је боље гледати како ће нам у будућности бити боље", вели Божидар. А како до боље будућности? "Оно што мене интересује јесте како се она распала, то јест ратови на простору бивше Југославије. Треба да се утврди ко је чинио злочине, какве злочине, ко су биле жртве и да се те чињенице не гурају под тепих, него да рашчистимо шта се ту догодило да бисмо могли ићи у будућност. И волела бих да, на пример, кад одем у Хрватску, у Босну, Црну Гору, Македонију, нико не пита одакле сам, него да се сви посматрамо као једнаки, без обзира на националну припадност", каже Наташа. "Ја бих волео да наша генерација из Хрватске, Босне и осталих држава које су мало завађене заборави та нека времена, да не слушамо старије шта се пре дешавало и да отворимо неку нову страницу у нашој будућности", сигуран је Милош. "Имали смо ту срећу да не знамо како је било раније, тако да је нама и ово данас добро", закључује Милорад.