Разлика између комерцијалног и јавног ТВ сервиса

Република Српска 17.10.2013 | 14:50

СНСД-ово саопштење којим најављује прекид сарадње са БН-ом је још један у низу контрапродуктивних потеза које прави владајућа странка чиме се показује да су створили стварност из које више не могу изаћи... Својевремено је СНСД забранио извјештавање и АТВ-у из изборних штабова уочи локалних избора ризикујући као и сада затвореност у свијету сопствене пропаганде . Медијски циркус који је створио СНСД превазилази све примјере из региона, укључујући и аналитичаре предсједника Бориса Тадића који су данима пред изборе износили анализе о побједи Тадића која ће се десити јер се мора десити. Поставља се и легитимно питање да ли је саопштење владајуће странке отворени притисак на један комерцијални медиј ком се замјера другачија и неподобна уређивачка политика? Због тога, није на одмет подсјетити се на шта све има право оптужена БН телевизија. БН има право да буде пропагандни сервис СДС-а исто онолико колико РТРС нема право да буде владин билтен. БН има право да нагађа афере исто онолико колико их "независни правосудни органи" не отварају. БН има право да у забавни програм не укључује мелодраматичну емисију о животном путу Душанке Мајкић исто онолико колико бањалучка Алтернативна телевизија сматра да је то мјера доброг и укусног забавног програма. БН има право да игнорише владајућу странку водећи пристрасну уређивачку политику, исто онолико колико једна озбиљна политичка групација не би смјела себи допустити игнорисање утицајног медија, колико год мислили да он шкоди њиховим интересима. БН има право да прави најгледанији дневник на бази антивладиних коментара исто онолико колико РТРС нема право да не уступа простор другим странкама, јавним личностима и мањинским мишљењима као јавни медиј са законском обавезом доступности. БН има право да се појављује на свакој конференцији СНСД-а, баш онако како су им и објаснили у СНСД-овом саопштењу, провоцирајући шутњу владајуће странке на коју су се ови сада тобож заклели. БН има исто тако право да одлази само на конференције СДС-а или сваког, па и најбудаластијег критичара актуелне власти, док је РТРС обавезан обилазити сваку конференцију и објављивати мањинска и маргинализована мишљења. БН има право да прави талк схоw у којем се прича о ономе што се дешава сада, за разлику од РТРС-а који нема право да највећи дио свог програма ствара на сукобима из прошлости масирајући јавност ратним траумама. БН има право да цијели свој програм подреди једном мишљењу и интересу, за разлику од јавног сервиса који би за такво понашање морао бити кажњен. БН има право да се претвори у сатирични пропагандни медиј, те да обилује критизерством и непрофесионализмом, за разлику од јавног сервиса који нема право да буде плодоносни предложак сатири, колико год нам се само смијешним чинили. БН има право да ствара забавни програм заснован на турбо фолк звјездама и да испуни свој садржај кичем најгоре врсте, исто као што се АТВ одлучује за кич естрадизацијом владајућих политичара. Свако је одговоран за свој кич, љепоту његовог ругла и да ли ће се кич изврнути у нешто много горе. БН има право на радикалне и неодмјерене коментаре против власти, исто као што се поједини комерцијални медији одлучују да опозициони предзнак фингирају умјереним и ублаженим ставом о свеопштом расулу и неопредмећеној кривици. БН има право да чита писмо Тихомира Глигоревића у Јутарњем програму и у БН коктелу. БН има право да у емисије позива квази стручњаке, теоретичаре завјера и бивше обавјештајце док РТРС нема право да прави овај неуморни вашар новцем пореских обвезника. БН задржава право измјене програма што подразумијева да преко ноћи могу постати владин пропагандни медиј, или било чији, као независна приватна кућа, док јавна телевизија не задржава право на овакву промјену програма. БН има право да користи неименоване и заштићене изворе када открива корупционашке афере, исто онако као што други приватни медији задржавају право да се не баве овим изворима и аферама. Најпослије, слобода медија и изражавања у неким од најдемократскијих заједница допушта чак и распусну слободу, као и неодговорно извјештавање и критизерство јер се тиме искушава зрелост одговорне демократије и шта све она може поднијети. Стога, БН има право и на опскурни политички таблоидни имиџ, дочим јавни сервис подлијеже другачије дефинисаној одговорности. БН има право да гости искључиво опозиционе лидере исто као што поједини медији бирају да госте све лидере уступајаћи им простор за саморекламирање. БН има право да поставља неугодна питања из опозиционих мотива исто као што АТВ има право да уз кафу разговора са СНСД-овим првацима кафе ради. Док РТРС има Пресинг и може му се. Нећемо сада опет о праву и законској обавези. Пресинг је ван конкуренције. БН има право да води нову изборну кампању дан послије избора, што није препоручљиво озбиљнима политичким странкама, а забрањено је јавној телевизији. БН има право да извјештава искључиво о лијепим или искључиво о ружним појавама о друштву, док јавни медиј има обавезу да се бави ружним појавама, што је еуфемизам за стање у којем се налази наше друштво. БН има право као комерцијална телевизија да гледаност гради на антивладином ставу који је очигледно веома популаран, што доводи у питање зашто се друге тв станице не одлучују на исти рецепт који гарантује гледаност, док јавни медиј не би требао да се се занима за популарност и гледаност, посебно када су им се још напори изврнули у неугодну крајност. На крају, БН има право да у забавне емисије Горана Чомора не гости функционере СНСД-а као музичаре, симпатичне забављаче, бесједнике досјетки и првих корака у дјетињству. Бар док не сниме албум у њиховој издавачкој кући. Свакако, имају право и да се не баве школским данима премијерке Цвијановић. Аутор: Угљеша Вуковић Извор: 6yка.цом