Заштитили смо само мед и хеклање

Ознаком географског поријекла, која носи велики значај за постизање вишег степена конкурентности и препознатљивости на регионалном и европском тржишту, у БиХ су тренутно заштићена само два произовда.

Република Српска 09.09.2013 | 07:33 Ознаком географског поријекла, која носи велики значај за постизање вишег степена конкурентности и препознатљивости на регионалном и европском тржишту, у БиХ су тренутно заштићена само два произовда.  То су цазински мед од кестена, којег карактерише велики удио пелудних зрнаца кастеновог цвијета, и грачаничко керање, што је посебна врста ручног рада карактеристична за подручје Грачанице, наводе из Института за интелектуално власништво БиХ. Иако би многи бх грађани на питање да наброје неке од најпознатијих аутохтоних домаћих произовда навели: травничком сир, јањски кајмак или гламочки кромпир, још нико није покренуо иницијативу или увидио интерес у томе да они добију ознаку географског поријекла. Стручњаци упозоравају да у БиХ још нико не увиђа да би сутра неки од аутохтоних бх. производа, због непосједовања заштитне ознаке, могао доћи у ситуацију да их неко други заштити. Таквих ситуација је већ било у нашем региону, а најпознатији је спор Словеније и Хрватске у вези с тим чија је крањска кобасица. Тај случај је завршио пред Европском комисијом, а произвођачи из ове двије државе ове јесени очекују коначну пресуду о томе да ли Хрвати и након уласка у ЕУ могу наставити производити крањску кобасицу. Сличан камен спотицања постији и између  Чешке и Србије који датира још из 2007. године када је Чешка у ЕУ оквирима као производ географског поријекла заштитила своју врсту ракије од шљиве у Моравској, под називом сливовице. Колико је заиста број од два производа са ознаком заштите географског поријекла мали, осликава поређење да су произвођачи комшијских земаља ставили печат географског поријекла на далеко већи број артикала те да упркос томе и даље сматрају да нису направили посао довољно великог обима. Тако је Србија до сада заштитла 58 производа, а Хрватска је до уласка у ЕУ заштитила њих 12. Примјера ради, у Србији су заштићени: сремски кулен, петровска клобаса, ужички говеђи пршут, лесковачки домаћи ајвар, футошки купус, старопланински качкаваљ, фрушкогорски липов мед, кладовски кавијар, лесковачки ростиљ, пиротски ћилим… У Хрватској географском ознаку и име географског поријекла имају: барањски кулен, вировитичка паприка, далматински, дрнишки и крчки пршут, лички кромпир, месо загорског пурана, пољички сопарник, огулински кисели купус, вараждинско зеље те истарски пршут. Објашњавајући значај увођења географске ознаке, у Институту за интелектулано власништво БиХ кажу да географска ознака суштински означава  да су прозиводи и роба који потичу са одређене територије, регије или мјеста, гарант изузетног квалитета коју просјечни производи из те исте групе немају те да су веома често управо због таквих особине производа купци за њих спремни да издвоје више новца. "Стицањем ових права омогућава се корисницима застићених ознака бољи положај на тржисту и већа конкурентност кроз могућност приступа међународној регистрацији имена поријекла, рекламирања производа као аутохтоних и постизања веће конкурентности управо због препознатљивости производа као таквих", кажу у Институту. Из ове институције су нам навели како се у поступку стицања права на географску ознаку и име географског поријекла код њих тренутно налази још шест производа. Они нам нису могли навести  који су то производи у тренутном поступку заштите, али су ипак открили како се ради о четири занатска и два пољопривредна производа. У Институту су такође навели како је према тренутним законским рјешењима на нивоу БиХ иницијатива за подношење пријаве за признање права на име поријекла и географске ознаке производа на страни произвођача одређеног производа или њихових удружења. Зоран Павловић, економски аналитичар, је коментаришући чињеницу да само два производа из БиХ имају ознаку географског поријекла, истакао да је ово још један од примјера колико у БиХ на свим нивоима не постоји заинтересованих да заштите домаћи производ. "Таквим аутохтоним производима се одавно све европске земље покушавају позиционирати, како на свом, тако и на страним тржиштима, док код нас не постоји слух. О овом веома значајном питању би далеко већи број активности требало да спроведу струковна удружења и коморе", констатовао је он.