Крстић "удара" на државну администрацију

Министар финансија Лазар Крстић рекао је да постоје делови државне администрације који примају огромне плате, а није јасно шта тачно раде.

Република Српска 08.09.2013 | 12:43 Министар финансија Лазар Крстић рекао је да постоје делови државне администрације који примају огромне плате, а није јасно шта тачно раде. У интервјуу за "Курир", он је рекао и да је план да се за три до пет година заврше стрктурне реформе и стане на здраве ноге. "Морамо да смањимо буџетски дефицит, као и јавни дуг, или да га бар рефинансирамо тако да су нам камате одрживе", рекао је Крстић и додао да постоје велики изазови у наредних шест месеци до годину дана. Крстић је нагласио да су стране инвестиције од суштинског значаја, али да морамо да покренемо и наша мала и средња предузећа, а ревитализујемо јавна. Одговарајући на питање да ли ће бити смањења пензија, Крстић је рекао да се пензије у Србији не могу посматрати изоловано, већ да мора да постоји буџетска дисциплина и да се исправе аномалије система. Он је објаснио да постоје делови државне администрације који примају огромне плате, а није јасно шта тачно раде. "У предузећу које је губиташ и добија субвенције од државе не могу се трошити милиони на репрезентацију. Неопходна је професионализација, морамо да уведемо контролу и транспарентност пословања, трошења новца, да ли добит расте или опада, повећава ли се број запослених... држава то није радила довољно агресивно", рекао је Крстић. Крстић је подсетио да се Србија, према Акционом плану који је усвојен у претходном сазиву, обавезала да приватизација у 179 предузећа која таворе десет година буде завршена до половине 2014.године, а ато од нас очекују Светска банка и остале међународне институције. Према неким проценама, та предузећа троше 750 милиона евра из буџета. Он је нагласио да се за свако од тих предузећа тражи најбоље решење. Према Крстићевим речима, с друге стране, постоје системи у којима држава има удео, не могу да буду профитабилни, али су од националног значаја, и они остају државни. Крстић је навео и пример фирми, попут Телекома које су изложене конкуренцији, што захтева новац, да се инвестира, унапреди та мрежа, а тај новац иде из буџета. "Ако смо успешни онда у реду, али ако проценимо да би та средства била ефикаснија у приватном власништву, онда и таква опција постоји", рекао је Крстић. Министар финансија је навео да ће кроз процес који ће трајати неколико година све већем броју људи бити боље, а да ће можда онима којима је најлошије боље бити већ сутра. "Наша намера је да осигурамо да никоме појединачно није превише лоше, да никога не испустимо, не оставимо на цедилу", рекао је Крстић. Крстић, дипломац Јејла, функцију министра види као велику част, а како каже, инспирисан је да ради и има енергије.