Политичари испунили један посто датих обећања

Предизборна обећања странака на свим нивоима власти у Босни и Херцеговини ријетко се испуњавају, потврђују и посљедња истраживања које је провело Удружење грађана „Зашто не“.

Република Српска 06.09.2013 | 08:51 Предизборна обећања странака на свим нивоима власти у Босни и Херцеговини ријетко се испуњавају, потврђују и посљедња истраживања које је провело Удружење грађана „Зашто не“. Аналитичари кажу да ће садашње странке тешко испунити задана обећања и у наредних годину дана, с обзиром на чињеницу да се у октобру 2014. одржавају избори и да је већ почела нова предизборна кампања. Странке које су ушле у власт на државном нивоу, за три године мандата од 450 предизборних обећања датих бирачима испуниле су тек њих пет, што довољно говори о способности и интегритету људи који воде БиХ. Из године у годину обећавају се грандиозни пројекти, побољшање привредног окружења, повећање запослености и напредак у европским интеграцијама, а од свега тога на крају не буде ништа. Како каже Тијана Цвјетићанин, из Удружења грађана ˝Зашто не“, владајуће странке једино испуњавају она обећања која гарантују да се ништа неће промијенити: „Имамо укупно пет испуњених обећања на државном нивоу, од којих су четири СНСД-а, једно СДА. Притом то једно СДА-ово је заједничко са СНСД-ом - то је одржавање каренси борда, тј. валутног одбора“, наводи Тијана Цвјетићанин. Боља ситуација није ни на нивоу ентитета. У Републици Српској, гдје је владајућа коалиција на челу са Додиковим СНСД-ом дала око 400 обећања, испунила је шест. Иако је до краја мандата остало још годину дана, мала је вјероватноћа да ће преостала испунити нешто од обећаног. А слична ситуација је и у Федерацији БиХ гдје су владајуће странке дале око 740  обећања. „Имамо 37 оберћања која имају велику вјероватноћу да ће бити испуњена, али опет имамо јако велики број обећања на којима није забиљежен скоро никакав прогрес - то је  512 обећања“, каже Тијана Цвјетићанин. Нови предизборни циклус за опште изборе 2014. поново ће бити поприште беспоштедне борбе странака за власт већ добро опробаном методом, каже Енес Османчевић, доцент на Универзитету у Тузли: „Суштина је у тој незавршеној причи гдје никад не испуњавате стара обећања, а увијек можете производити нова. Та нова обећања ће се отприлике кретати према могућностима, односно шансама за европске интеграције по узору на Хрватску и евентулано нека обећања у смислу рјешавања ових тешких социјалних питања, сиромаштва, незапослености, непостојања индустријске производње итд.“, оцјењује Османчевић. Османчевић истиче да владање без посљедица и ирационална подршка бирача омогућују странкама да освоје власт демагогијом и прежвакавањем старих обећања: „Након избора то се такође манифестира као потпуно одсуство било какве критике и пропитивања. Узроци су непостојање политичке културе, одговорности, традиције политичке итд. – и једноставно то се све врти у једном зачарном кругу“, каже Османчевић. За Ђорђа Вуковића, професора на Факултету политичких наука у Бањалуци, највећи проблем је недостатак критике јавности и бирача. Управо то је главни разлог због којег странке на лажним обећањима добијају изборе, вршећи популистичке кампање без стварне жеље за рјешавањем проблема: „Ако имамо тај искарикирани израз шаторске политике, или угађања сензибилтету народа, масе, неокупљене у грађанску политичку јавност - политичкој јавности се не би могла давати лака обећања - одговорност лежи по мени на три стуба: на политичарима, можда и најмање, на грађанима, односно на бирачима који то не санкционишу, и ономе које спона између те двије опције, а то су медији који недовљно често указују прво на вријеме кад се дају таква обећања, а онда и не подјсјећујући на њих“, каже Вуковић. Народна пословица ˝Обећање лудом радовање˝ најбоље описује оно што се дешава на политичкој сцени БиХ. Оцјене аналитичара су да ће се и у наредних 20 година понављати исто, односно све дотле док се у земљи не формира зрела политичка јавност која ће критички и рационално сагледати оно што јој се нуди.