Слабљење моћи ОХР-а у БиХ

Иако затварање ОХР-а није у плану у догледно вријеме, постоји приближан консензус у ставовима у БиХ да је његова улога у посљедњих неколико година постала скоро безначајна.

Република Српска 26.08.2013 | 09:30 Иако затварање ОХР-а није у плану у догледно вријеме, постоји приближан консензус у ставовима у БиХ да је његова улога у посљедњих неколико година постала скоро безначајна.Тако је, на примјер, Валентин Инцко, високи представник у БиХ, током 2012. године донио само једну одлуку, и то одлуку о укидању забране политичког дјеловања за Баришу Летицу, који је 1999. био вршилац дужности министра у Влади Кантона 10, док је у 2011. години донио само четири одлуке, а све четири су биле о укидању ранијих одлука о уклањању с функција или одузимању докумената појединцима. Елдар Субашић, портпарол ОХР-а, рекао је да је високи представник у посљедњих неколико година свјесно примјењивао мање интервенционистички приступ. "Високи представник је примијенио приступ који је фокусиран на промицање домаћих иницијатива и домаће одговорности, како би се БиХ сигурним кораком упутила ка чланству у еуроатлантским структурама. То није само приступ високог представника, него и шире међународне заједнице", истакао је он. Како је навео, потребно је да  локални лидери покажу политичку вољу и докажу својим грађанима и међународним партнерима у БиХ да могу обављати посао за који су изабрани, и то у складу с обавезама према Дејтонском споразуму. "Досад нису успјели испунити очекивања како грађана ове земље тако и међународне заједнице", рекао је Субашић. Аналитичари и у ФБиХ и у РС слажу се, међутим, да је ОХР у посљедњих неколико година смањио своју улогу јер је међународна заједница на тај начин признала да ОХР није испунио оно што се од њега очекивало. Занимљиво је, међутим, да у РС мисле да је грешка у примјени бонских овлаштења, док у ФБиХ сматрају управо супротно - да је  грешка што их није примјењивао довољно. Милош Шолаја, директор Центра за међународне односе из Бањалуке, истиче да је мандат ОХР-а нарушен оног тренутка кад су 1997. почели примјењивати бонска овлаштења. "Тиме је политчким мјерама дата правна снага у извршном па и законодавном дијелу. То је највећа грешка јер је неко мислио да демократију може да наметне правним прописима. Ја сам од првог дана говорио да то не може, али ме мало ко слушао. Показало се да се демократија не поклања него се мора развијати изнутра", рекао је Шолаја. Разлоге за слабљење моћи ОХР-а он види у увиђању међународне заједнице да "тврди приступ" уз наметање одлука доноси само штету. "Друго, ОХР више нема ни силе, СФОР-а и међународне моћи иза себе и тиме се показало да не може наметати ништа без инструмента силе. ОХР је практично престао да постоји оног часа када је предсједик Милорад Додик објавио да одлуку ОХР-а о Геодетској управи неће објавити у 'Службеном гласнику'. Тог часа је он престао да постоји јер високи представник нема начина да ту одлуку примијени", рекао је Шолаја. Он, међутим, свог дијела одговорности није ослободио ни домаће странке, јер су, како је рекао, и СДС и СНСД у више наврата у прошлости били попустљиви према ОХР-у, што је, како сматра Шолаја, помогло ОХР-у да стекне навике које је стекао. Енвер Казаз, професор на Филозофском факултету у Сарајеву, нагласио је да је ОХР већ одавно у БиХ изгубио сваки и политички и морални кредибилитет. "ОХР је симбол међународне политичке бирокрације, неспособне да ријеши бх. Кризу, коју обиљежава наставак рата политичким средствима. У питању је аморалност међународне политике, не непрагматичност, не нестручност него баш неморалност. ОХР може још бити само нека врста папирнате драме сецесионистичким политикама у БиХ. То је све што очекујем од неспособних бирократа у ОХР-у", рекао је Казаз. Истакао је да ОХР није успио у мандату да буде крајњи тумач Дејтонског споразума, који га, како сматра, обавезује на активно дјеловање које је изостало.