Сви студирају, а знања нема нигдје!

Посљедњих година у земљама Балкана примјетан је тренд раста броја студената уписаних на факултете који, на крају, не могу понудити тражено знање на тржишту рада или једноставно заврше на бироу за запошљавање, показало је истраживање агенције Анадолија (АА).

Република Српска 05.08.2013 | 21:37 Посљедњих година у земљама Балкана примјетан је тренд раста броја студената уписаних на факултете који, на крају, не могу понудити тражено знање на тржишту рада или једноставно заврше на бироу за запошљавање, показало је истраживање агенције Анадолија (АА).Тако су, према подацима Агенције за статистику БиХ у зимском семестру ове академске године, на универзитете у БиХ уписана 115.723 студента, од тога су 102.357 студената уписани на све године студија, а 13.366 су апсолвенти. Такође, у БиХ је у 2012. години дипломирало 18.279 студената, што је за 2,5 одсто више него 2011. године. Професорица Природно-математичког факултета у Сарајеву Ламија Тановић казала је у изјави за агенцију Анадолија да у БиХ не постоји уређена уписна политика на факултете. “Од рата на овамо не постоји уређена уписна политика јер се студенти уписују неплански на универзитетима у Сарајеву као и у другим градовима. Кантон одређује колико ће бити уписаних док су сада и факултети добили право да уписују студенте. Нема заједничког дјеловања, и уписује се онолико студената колико кантон одлучи, а то је стари и превазиђени систем. Једноставно, немамо развијену уписну политику која би дала квалитетан и потребан људски капитал”, казала је Тановић. Такође, додаје да се посљедњих година отварају многи универзитети који немају потребан стручни и квалификовани кадар. Они, рекла је, не покрећу смјерове егзактних наука него више друштвених и менаџерских смјерова. “Посљедњих година имамо и велики број приватних универзитета који не доприносе повећању знања и вјештина код студената. Тренутно имамо око 45 универзитета или факултета од чега само осам државних. Имамо превише студената на друштвеним наукама и економији, док је врло мало оних који су заинтересовани за медицину, физику и егзактне науке”, истакла је Тановић. Такође, и у Хрватској се посљедњих година повећао број студената који се одлучују да упишу неку од високошколских установа у тој земљи. Према подацима Државног завода за статистику Републике Хрватске, у зимском семестру академске године 2011./2012. на високошколске установе Републике Хрватске у све године студија уписало се укупно 152.857 студената, што је за 2,8 одсто више у односу на зимски семестар прошле академске године. Удио студентица је 56,8 посто и није се знатно промијенио у односу на академску годину 2010./2011. годину. Према подацима Завода за статистику Црне Горе, у зимском семестру академске 2012./2013. године на основне студије у тој земљи уписало се укупно 22.279 студената, што је за 0,23 посто више у односу на зимски семестар прошле академске године. Удио студентица је 53,3 посто. Од укупног броја уписаних студената, највише их је на Универзитету Црне Горе 81,9 посто. Студентску популацију Србије школске 2010./2011. године, према подацима Републичког завода за статистику, чине укупно 228.531 студент. Од тога је 127.154 студентица и 101.377 студената. Студентице чине 55.6 посто студентске популације. Близу 21.000 студената или 9 посто студентске популације је старије од 30 година. Нешто више од 1 посто студената је старије од 40 година. Најстарији регистрирани студент стар је 81 годину. Према подацима Уреда за статистику Македоније, у тој земљи је у академској 2012./2013. години уписано 56.906 студената. Од тог броја студентице чине 31.005, односно 54.5 посто студентске популације. Већина студената, односно њих 86,8 посто су уписани у јавне високошколске установе, док је 12,7 посто уписано у приватне високошколске установе, а 0,5 посто на теолошке факултете. Професорица Тановић напомиње да у земљама Балкана не постоји добра комуникација и сурадње универзитета и привредних субјеката као што је то пракса на Западу. “Данас не постоји добра сурадња универзитета и тржишта рада, јер имамо велики број студената који заврше факултете и немају запослење. У бившој Југославији постојао је савјет професора у којем су фирме имале своје представнике. Сваке године они су давали савјете и препоруке како би заједно одредили који људски кадар који је највише потребан на тржишту рада. Међутим, од краја рата наовамо имамо проблем да не постоји договор и сарадња универзитета и компанија тако да се неплански образују нове генерације студената. Очигледно је да постојећи систем не функционира јер на бироима за запошљавање имамо на хиљаде особа са завршеним факултетима”, тврди угледна бх. професорица. Мишљења је да је највећи проблем високошколско образовање у БиХ. Истиче и недостатак практичног знања, као и превише непотребног теоријског знања. “Тржиште рада није у стању да апсорбира толики број студената. Такође, имамо озбиљан проблем и због недостатка праксе што је предуслов за квалитетне студенте. На Западу нема преобилног тероризирања као код нас. Студенти један дио образовања морају проћи кроз праксу. Потребно је да се уче вјештине које ће се искористити у професионалном раду. А то је могуће само кроз практичан рад”, казала др Ламија Тановић за агенцију Анадолија.