Преминуо “отац” њемачке привреде

Бертхолд Бајц, "патријарх њемачке привреде", синоним за "Круп" и човјек заслужан за развој њемачке индустрије челика, преминуо је у 99.

Република Српска 31.07.2013 | 22:25 Бертхолд Бајц, "патријарх њемачке привреде", синоним за "Круп" и човјек заслужан за развој њемачке индустрије челика, преминуо је у 99. години живота, саопштила је та компанија. Један од најважнијих менаџера њемачке послијератне индустрије, умро је у моменту када се његов концерн налази у једној од највећих криза од фузије са Тисеном у "Тисен & Круп" 1999. године. Бајц, менаџер-филозоф, спасилац Јевреја у црним временима, никада није био члан ниједне партије, премда су се за његово мишљење и став политичари отимали, а постао је легенда за живота, као први човјек "Крупа" који увијек "има посљедњу ријеч". Смрт великог менаџера који је желио да буде љекар, изавала је велику жалост у Њемачкој. Био је активан до краја живота, о чему свједочи чињеница да је још почетком ове године био на сједници скупштине акционара "Тисен&Крупа" у Бохуму, гдје су га пристуни поздравили снажним аплаузом. Бајца је 1953. године у "Круп" довео Алфрид Круп фон Болен унд Халбах, а када се његов син Арнт одрекао имовине у концерну, Бајц је од есенског гиганта направио капитално друштво. Од 1970. године је био предсједавајући Надзорног одбора, а од 1999. године и почасни предсједавајући Надзорног одбора "Тисен&Крупа". Бајцу, кажу познаваоци њемачке послијератне индустрије, треба захвалити што је Њемачка још и данас домовина једног гиганта у челичној индистрији, који се данас, истина, налази у турбулентним временима. Да ли је уопште и колико посједовао акције "Тисен&Крупа" не зна се, али се зна да је владао као партријарх и да се његова поштовала, јер је послије смрти посљедњег Крупа био управник цјелокупног насљеђа. Није мислио на пензију, а изгледа ни на на насљедника, кога свјесно, кажу познаваоци, није именовао. Управљао се својим осјећањима и осјећајима и, како наводе медији, за вријеме Другог свјетског рата спасао више стотина Јевреја, за шта је, заједо са супругом, 1973. године добио посебно признање од холокаус меморијаног центра "Yад Васхем" у Израелу.