БиХ је и даље “етнократија”

Међународна заједница је често гријешила у БиХ, а бх.

Република Српска 26.07.2013 | 08:45 Међународна заједница је често гријешила у БиХ, а бх. политичарима је она често служила као изговор да раде мање, рекао је Босе Хедберг, одлазећи амбасадор Шведске у БиХ.Он твди да се многи политичари у БиХ само декларативно залажу за улазак у ЕУ, док то у ствари не желе. "Мој је утисак да би неки политичари у БиХ могли изгубити моћ и привилегије ако БиХ постане чланица ЕУ и мислим да неуспјехе у реформама треба посматрати кроз ту призму", рекао је он. НН: Како бисте оцијенили Ваших пет година на дужности амбасадора у БиХ? ХЕДБЕРГ: Управо сам разговарао са предсједником НС РС Игором Радојичићем и он ми је испричао причу другог амбасадора: "Прву годину покушаваш разумјети БиХ. Другу годину мислиш да разумијеш. А трећу разумијеш да у ствари ништа не разумијеш. А ја сам овдје пет година и мислим да вам је потребно солидно знање историје, политике и права да бисте разумјели БиХ и западни Балкан. И некад ме то исфрустрира да током мог боравка и није било великог напретка, осим оног око добијања безвизног режима. Други примјер је недавна "револуција беба". Мислим да су ти протести, које су подржали многи дијелови БиХ, спонтана јер је право на матични број основ за уживање многих других права. Сада се говори да избори 2014. неће бити у складу са међународним стандардима, јер нема рјешења за одлуку "Сејдић и Финци" из 2009. Не могу спекулисати о томе какав ће ефекат то имати. Чуо сам и аргументе и да избори 2010. нису били спроведени по тим стандардима. НН: Ми у БиХ имамо изреку: Људи заслужују власт какву имају. Јер, ако људи стварно желе промјену, политичари ће морати то да слушају... ХЕДБЕРГ: Слажем се. Ова земља је пуна партија, а изгледа да само седам до осам дођу у позицију да владају. Зашто друге партије то не могу? Мислим да се многи гласачи, као, уосталом и неки лидери, и даље ограничавају етничким принципима. Нису ни без основа тврдње оних који кажу да је БиХ и даље "етнократија". Зато је алтернативи тако тешко да се пробије. НН: Ја мислим да свака нација пролази кроз "пубертет" и да у тој раној фази морају проћи и фазу национализма прије него што уђу у "зрелију фазу". Али зато што је међународна заједница увијек имала огроман утицај, мислим да ми у БиХ никад нисмо били у прилици да пређемо тај национализам до краја и тражимо нека друга рјешења. ХЕДБЕРГ: Да. Мислим да је то објашњење и зашто цивилно друштво није толико развијено. Треба времена за то. Мислим да политичари треба да имају слуха за оно што људи желе и да њихову подршку искористе на прави начин. НН: Можда звучи ружно, али шта ако људи овдје желе јаке националне лидере, а политичари само раде оно што људи од њих очекују? ХЕДБЕРГ: Ја мислим да међународна заједница није увијек имала лак задатак, нити је увијек била добро координисана, као што нам недавна прошлост јасно показује. Јер док смо тражили од БиХ да говори једним гласом, наш глас, укључујући и глас ЕУ, није био увијек јасан или није долазио на вријеме. Реформа полиције 2008, рецимо, то показује. Али мислим да бисмо лакше постигли циљ да признамо грешке и почнемо ствари посматрати прагматично. НН: Узмите примјер ОХР-а - они су уклањали демократски изабране људе са њихових позиција. Не желим рећи да су то били добри људи, али ОХР је тиме подрио наде људи у демократију - ми неког изаберемо, а они га уклоне! ХЕДБЕРГ: Погледајте шта се дешава у Египту. Питање остаје: Да ли је икада у реду уклонити демократски изабране политичаре? И у Алжиру, прије Египта, исто питање. То остаје енигма. На неки начин међународна заједница је дио проблема у БиХ. Њена присутност јесте створила овисност, али и изговор локалним политичарима да се мање труде. ОХР је још ту. Године 2007. Савјет за спровођење мира (ПИЦ) донио је 5+2 услова за затварање ОХР-а, али мало их је испуњено. НН: О тим условима нико више ни не говори... ХЕДБЕРГ: Тачно. И сад имамо случај "Сејдић и Финци". ЕУ и Савјет Европе имају и правно и политичко право да траже од БиХ да поправи Устав. Свјесни смо колико је то тешко. Онда, имамо покушаје реформе ФБиХ, којој свакако треба реформа. Иницијатива је добра и разумне препоруке Експертске групе су поднесене Парламенту ФБиХ прије почетка љета. Неки политичари желе више, неки мање. Сада су, колико сам схватио, препоруке на разматрању у кантонима. Не знам када ће се њима формално позабавити парламент. НН: Не знам зашто је толико тешко међународној заједници рећи да је правила грешке у БиХ и увијек одговорност пребацује на нас? ХЕДБЕРГ: Не треба се плашити признавања грешака. Нико није безгрешан. Треба радити заједно и кретати се према напријед. Али напредак је спор. Можда ће звучати критички и недипломатски на крају мог мандата, али рећи ћу то: Мој је утисак да би неки политичари у БиХ могли изгубити моћ и привилегије ако БиХ постане чланица ЕУ и мислим да неуспјехе у реформама треба посматрати кроз ту призму. Некад је суштина неуспјеха политичке природе, некад је нешто друго у питању. Али реформе ка ЕУ морају бити спроведене у складу са демократском праксом. Право је питање, ако 70 одсто људи жели у ЕУ, зар не би требало то да жели барем толико политичара, и да се понашају у складу с тим?