Blagojević o zakonu o policiji Srpske: Ustavnosudska moć

Narodna skupština Republike Srpske, tačnije rečeno njena 44 poslanika vladajuće koalicije, od ukupno 83 poslanika koliko ima parlament Srpske, 3. jula ove 2025. godine usvojila je prijedlog Zakona o izmjeni i dopunama Zakona o policiji i unutrašnjim poslovima Republike Srpske, čime se hoće stvaranje nečega što je po svojoj prirodi rezervni sastav policije, ma koliko se aktuelna vlast trudila da tu suštinu ne nazove tako, već umjesto toga koristi eufemizam "pomoćni sastav policije".

Međutim, s obzirom na činjenicu da je resorni ministar tokom skupštinske rasprave o prijedlogu navedenog zakona rekao da MUP-u Republike Srpske u ovom trenutku nedostaje više od hiljadu policijskih službenika, te da u tom, kako ga vlast zove, "pomoćnom sastavu" neće biti više od 20% u odnosu na broj pripadnika redovnog sastava, koji, kažu upućeni, iznosi oko 5.500, očigledno je da bi to mogao biti respektabilan broj od 1.100 dodatnih pripadnika MUP-a Republike Srpske. 

Oni bi, kako takođe reče resorni ministar, bili angažovani samo po potrebi, kada treba da se nadoknadi veliki broj policajaca u određenim poslovima. A to su, ne treba nam ministar to reći jer je to opštepoznato u našoj opskurnoj zbilji, prije svega poslovi zaštite Milorada Dodika kada njemu bude zatrebalo, pa tek onda eventualno i poslovi zaštite bezbjednosti. 

Zbog toga je, sve u svemu, taj sastav po takvoj svojoj prirodi i funkcijama ništa drugo do rezervni sastav policije kao oružane sile.

S tim u vezi može se postaviti pitanje ustavnosti takvog zakona, ako se uzme u obzir naredna argumentacija.

Najprije treba podsjetiti na jednu surovu istinu koju je davno o Ustavu SAD i Vrhovnom sudu SAD izrekao nekadašnji guverner Njujorka, a potom i sudija Vrhovnog suda SAD. 

Bio je to Charles Evans Hughes, koji je bio guverner Njujorka od 1907. do 1910. godine, a zatim i sudija Vrhovnog suda SAD. Za njega je ostalo zapisano da je rekao: "Mi smo pod Ustavom, ali Ustav je ono što sudije kažu da je Ustav".

Iako se radi o misli, bolje rečeno istini, izrečenoj za Vrhovni sud SAD, to je univerzalna istina koja do danas nije izgubila na svojoj svježini i aktuelnosti ne samo u SAD, već i u državama u kojima o ustavnosti odlučuju ustavni sudovi, a ne vrhovni sud, kakav je slučaj i sa Bosnom i Hercegovinom.

Aktuelnost i istinitost navedene misli može doći do izražaja i u slučaju zakona s početka ovog teksta, a evo i kako.

Vidjeli smo da ono što ovim zakonom hoće vlast u Republici Srpskoj jeste rezervni sastav njene policije kao oružane sile.

I ništa u tome ne bi bilo sporno da nije nečega za šta je svojevremeno glasala i danas aktuelna vlast u Republici Srpskoj, a to je Zakon o odbrani BiH, kojim je Republika Srpska ukinula svoju Vojsku i Ministarstvo odbrane i te poslove prenijela na BiH.

E u tom Zakonu o odbrani BiH ima jedan član koji može srušiti cijelu konstrukciju rezervnog sastava policije koja je danas izglasana u Narodnoj skupštini, pod uslovom da neko, ko je ovlašćen za to, pokrene postupak za ocjenu ustavnosti pred Ustavnim sudom BiH, i ako sudije tog suda kažu: Da, mi smo pod Ustavom BiH, ali Ustav BiH je ono što mi kažemo da jeste".

O kojoj je to odredbi Zakona o odbrani BiH riječ?

To je član 2. stav 1. U prvoj rečenici tog stava kaže se: "Oružane snage su profesionalna, jedna vojna sila koju organizuje i kontroliše Bosna i Hercegovina". Ali odmah potom slijedi za ovaj slučaj ključna rečenica koja glasi: "Oružane snage imaju aktivnu i rezervnu komponentu".

Ključna stvar u ovoj drugoj rečenici je njen smisao (cilj), to jest njeno objektivno značenje. Drugim riječima, da li je zakonodavac tom odredbom u stvari propisao da samo Oružane snage BiH mogu imati aktivnu i rezervnu komponentu čime je, ako je to cilj i objektivno značenje te odredbe, njome u stvari istovremeno zabranio da druge oružane formacije u BiH (entitetski MUP - ovi) imaju rezervni sastav.

Lično smatram da citirana odredba nema značenje takve zabrane, ali nije važno šta ja (i drugi koji se u tome slažu sa mnom) mislim o tome, već šta će u slučaju ustavnog spora o tome odlučiti Ustavni sud BiH.

A on upravo može odlučiti da ta odredba ima značenje da samo Oružane snage BiH mogu imati rezervni sastav, te da je Zakon o odbrani time zabranio da entitetski MUP-ovi imaju rezervni sastav. 

I time će, ako do toga dođe, biti u praksi dokazane tri stvari.

Prvo će biti dokazano koliko oni koji su iz Republike Srpske glasali za takvu odredbu Zakona o odbrani nisu imali znanja da u taj zakon dodaju odredbu prema kojoj i MUP-ovi entiteta imaju pravo na rezervni sastav, u kom slučaju Ustavni sud ne bi mogao tumačiti i odlučiti da sadašnja odredba ima značenje da samo Oružane snage BiH mogu imati rezervni sastav, a ne i entitetske policije.

Druga stvar čija istinitost bi bila potvrđena jeste misao već pomenutog američkog sudije da je ustav ono što sudije najvišeg suda kažu da jeste.

A kad to kažu te sudije, one time kažu ne samo da navedena odredba Zakona o odbrani ima jedino takvo značenje, već time sudije kažu i nešto što je još davno rekao Aristotel u svojoj Nikomahovoj etici (1129b 12), a to je: "...jasno je da je sve ono što je zakonito u izvjesnom smislu i pravedno. Sve što je zakonodavstvom određeno je zakonito, za svaku takvu zakonsku odredbu mi tvrdimo da je pravedna".

Zbog toga se na kraju može očekivati da sudije Ustavnog suda BiH ovaj zakon i rezervni sastav policije Republike Srpske proglase neustavnim, kazavši na kraju da prema članu 3.3b) Ustava BiH entiteti imaju ustavnu obavezu da im zakoni ne budu suprotni zakonima usvojenim na nivou BiH, pa pošto je rezervni sastav policije Republike Srpske suprotan prethodno citiranoj odredbi Zakona o odbrani BiH, prema kojoj, po tumačenju Ustavnog suda BiH, samo Oružane snage BiH mogu imati rezervni sastav,  zbog toga je Ustavni sud BiH ukinuo taj zakon Republike Srpske, vodeći se maksimom da je Ustav BiH ono što sudije Ustavnog suda BiH kažu da jeste, bez obzira jesu li te sudije u pravu ili ne.

Autor: Dr Milan Blagojević