Zapadnom Balkanu smiješe se evropske milijarde

Da li će evropske milijarde biti dovoljan motiv političarima da pokrenu reforme?

Zeleno svjetlo za početak pregovora za članstvo u EU je dobra vijest, ali i velika obaveza. Težak posao je pred Bosnom i Hercegovinom, ako želi da ide putem napretka. Da li će evropske milijarde biti dovoljan motiv političarima da pokrenu reforme?

SMIJEŠE SE MILIJARDE

Zapadnom Balkanu smiješe se evropske milijarde, koje bi trebalo da stignu kroz Plan rasta koji je predstavila Evropska komisija. Cilj je podstaći ekonomski razvoj i saradnju, kao i pristup 
jedinstvenom ekonomskom tržištu. Na tom putu stoje i određene reforme.

“REFORME”

“Reforme su iz područja zelene digitalne tranzicije, ljudskog kapitala, poslovnog okruženja, vladavine prava. Ne radi se ni o čemu posebnom novom. Tu se radi o reformskim područjima, koje preporuke Evropske komisije u prethodnim godinama tretiraju. Inicijalnio BiH bi bilo dostupno 1,08 milijardi evra u slučaju kad bi smo realizovali sve reforme i povukli sva dostupna sredstva”, kaže Zoran Zeljko, direktor Direkcije za ekonomsko planiranje u SM BiH.

IZAZOVI I PRILIKE

Pred nama su veliki izazovi, ali i velike prilike. Plan rasta može da udvostruči ekonomiju Zapadnog Balkana u narednih 10 godina.

“MNOGO ĆE NAM ZNAČITI”

“Nama će to mnogo značiti, jer mi se sada nosimo na tržištu sa frimama iz EU koje imaju beneficije za kupovinu mašina 70 posto. Mi ovdje plaćamo sve sa svojim novcem. To će sigurno pomoći da obnovimo naše proizvodne pogone, da ih osavremenimo i da budmeo konkurentniji na tržištu.

Što se tiče poteškoća koje imamo na tržištu Zapadne Evrope koje je naše dominantno tržište najveći problem su carinske barijere koje nama zadrže naše kamione dva dana zbog nekih regulativa koje su takve kakve jesu”, kaže Milenko Stevanović, vlasnik “Steko centra”, Bijeljina.

“DUG PUT DO IZVOZA”

“Slobodno tržište EU znači svim zemljama u regionu Zapadnog Balkana, a naročito BiH prije svega kroz mogućnost da se izveze što više vina u EU. Međutim, put do izvoza je jako dug i težak. Treba ispuniti brojne uslove po pitanju zakonske regulative EU”, kaže Darko Jakšić, SWG regionalni ekspert za vinogradarstvo i vinarstvo.

Mukotrpni put, međutim, ako se uspješno pređe, donosi brojne pogodnosti.

“Za naše privrednike to znači veću konkurentnst na zajedničkom EU tržištu koje je tržište preko pola milijarde relativno bogatih građana u komparaciji sa građanima BiH što ima izuzetnu izvoznu šansu za našu privredu. To bi u potencijalu omogućilo više stope ekonomskog rasta”, kaže ekonomista Admir Čavalić.

“Usklađivanje sa evropskim standardima i propisima nije samo bitno zbog lakšeg pristupa tržištu EU, već postoje mnoge zemlje svijeta koje prihvataju te evrospke standarde, odnosno podrazumijevaju da proizvodi koji su usklađeni s njima zadovoljavaju i njihove standarde. Samim tim, posredstvom prihvatanja i usklađivanja sa EU, mogli bismo doći do lakšeg prodora i na neka druga tržišta”, kaže ekonomista Igor Gavran.

U međuvremenu, moramo jačati svoje kapacitete i sposobnosti, da bi u konačnici korist osjetili i privreda i građani.

“Više ćemo profitirati kroz nove tehnologije, povećanje produktivnosti, podizanje plata zaposlenima”, kaže Stevanović.

Poslovno povezivanje i lakši protok roba i usluga, značajan je i za evropske partnere.

“Da li je to takođe dobro za nas? Da, mislim da jeste. Naša zajednica postaje sve veća i veća. Moramo da činimo jačim jedni druge. Možemo da iskoristimo mnogo stvari iz BiH. Vidimo da je radna snaga u BiH veoma stručna za proizvodnju raznih stvari”, kaže Tais Rijsbergen, privrednik iz Holandije.

Do bolje budućnosti, put vodi preko reformi, koje su preduslov za "otključavanje" novca.

“NAJVIŠE IM STALO DO NOVCA”

“Očito da je nekim političarima najviše stalo do tog novca tako da će se oni potruditi da ispune sve uslove koji su potrebni da dođu do njega, da ispune sve što je EU postavila kao uslov za pristup tim sredstvima”, smatra politički analitičar, Ivana Marić.

Inače, tržište EU glavno izvozno tržište za bh. ekonomiju. Prema podacima Spoljnotgovinske komore u 2023. godini, BiH je na tržište Evropske unije izvezla oko 72,3 odsto  od cjelokupnog izvoza.

(BN) Foto: Ilustracija