Vazdušni šerifi

U poslednjoj deceniji broj vazdušnih šerifa u SAD porastao je sa prvobitna 33 agenta na 3.000 do 4.000 njih. Međutim, iako su šanse jedna u 20 da na vašem letu sedi vazdušni šerif, vrlo verovatno ga nećete ni primetiti.

Šerifi nose regularnu odeću kako bi se stopili sa „običnim“ putnicima. Njihov trening je krojen po situacijama sa kojim se mogu susreti u vazduhu uključujući tu i prepoznavanje određenih obrazaca ponašanja i tehnike samoodbrane dizajnirane za uski prostor aviona.

Program vazdušnih šerifa pokrenut je 1962. godine nakon što je predsednik Džon F. Kenedi potpisao amandman Akta o federalnoj avijaciji 1958. godine, koji je povećao kazne za ometanje osoblja u avionu.

Kada su 1974. godine predstavljeni skeneri na aerodromu, broj šerifa je naglo opao, ali se to promenilo nakon 11. septembra 2011. godine – do tada je bilo svega 33 aktivna šerifa.

Vazdušni šerifi su specijalno trenirani tajni agenti koji se bore protiv terorizma u avionima. Oni se stapaju sa drugim putnicima, ali su u svakom trenutku spremni da pucaju u sve one koji let mogu dovesti u opasnost.

Agenti moraju imati najmanje 21 godinu i ne više od 37 godina po primanju u službu. S obzirom na to da moraju da pucaju u vrlo skučenom prostoru, oni su jedni od najboljih strelaca među federalnim agentima.

Međutim, uprkos njihovim veštinama i treningu, tokom istorije, uhapšeno je više vazdušnih šerifa nego ljudi koje su uhapsili vazdušni šerifi. U proseku oni zabeleže 4,2 hapšenja godišnje od 2001. godine. Kako budžet njihove službe iznosi 800 miliona dolara, na svako hapšenje se potroši 200 miliona dolara.