Šta nam govore slogani u kampanji? Od kampanjske euforije do izborne praznine

Slogani ove kampanje više otkrivaju krizu političke ponude nego što nude odgovore na stvarne probleme građana: iza velikih reči uglavnom ne stoje ni jasne mere ni uverljivi rezultati. Vlast svoju istrošenu politiku pokušava da prikaže kao snagu i zaštitu naroda, iako je upravo ona odgovorna za mnoge nestabilnosti, odlazak stanovništva i urušavanje poverenja u institucije.

Prof.dr Despot Kovačević  

Počela je izborna kampanja, a na delu je euforija bez pokrića. Partije i kandidati ponudili su nam svoje slogane. Svi su ponosno stavili svoje filtrirane slike i s osmehom se zagledali u budućnost koju nam nude.

Mnogi poslanici koji su ćutali ceo mandat u skupštini konačno su progovorili u kampanji za novi mandat. Svašta smo čuli prvih dana kampanje. Možda je ipak bolje da su se držali izreke: „Bolje je ćutati uz rizik da vas smatraju budalom nego govoriti i skinuti svaku sumnju sa toga“ (Moris Svicer, 1907).

Da se ne bismo bavili trivijalnostima, probajmo da vidimo šta su spremali mesecima i kako su krenuli da agituju za podršku. U ovom tekstu analiziraću samo slogane, jer će biti još vremena za analizu stvarnog stanja i učinaka izborne kampanje.

Slogan mora da bude okosnica vaše kampanje, vaša ključna poruka biračima o tome šta ste radili i šta planirate da uradite za građane. Mora da bude i informativan i emotivan, da birača privuče i pokrene na razmišljanje. Svakako, ono najvažnije, mora da bude kredibilan, a to znači da iza vašeg slogana zaista može da stoji vaše ime i da će građani poverovati da to što ste predložili možete u budućnosti i sprovesti. Mora da bude i poziv na akciju ako želite da pokrenete simpatizere, aktiviste i birače da se uključe u vašu misiju.

SNSD je krenuo sa sloganom „Uvijek uz narod. Uvijek uz Srpsku“.

Svako ko prati kampanju može videti da iz izbora u izbore ima sve manje truda da iza njihovih slogana stoji ideja i politički program. Slogan ne nudi ništa konkretno, sem što pokušava da ukaže na istrajnost u borbi. Stilski, slogan ne bi trebalo da ima dve rečenice. Verujem da ćemo brzo posle izbora ovaj slogan zaboraviti, jer ne nudi ništa autentično niti motiviše birače da zbog toga glasaju. Nema ni onaj marketinški momenat koji bi ga učinio pamtljivim.

Naravno, slogan nije dominantan motiv za glasanje, ali bi trebalo da bude odraz politike koju vodite i predlažete.

Slogani poput „Pobijediće Srpska“, „Snažna Srpska“, „Srpska prije svega“ govore nam o nacionalnoj politici koju treba voditi, ali, kako napomenuh, iza slogana mora da stoji i kredibilitet. Kod ove partije u značajnoj meri izostaje. SNSD računa na partijsku infrastrukturu i sve dosadašnje mehanizme koje su koristili, a kampanja im traje svakog dana mandata. Stoga nije ni za očekivati da im stvarna izborna kampanja i slogani odišu novom ponudom i programom.

S druge strane, glavni konkurenti krenuli su veoma disonantno. Svakako, najviše se ističe kampanja PSS-a i Draška Stanivukovića „Sigurno. Premijer“. Slogan je vezan za ime pokreta i ističe važnu temu sigurnosti, koja može da se odnosi na širok spektar potreba građana: siguran posao, sigurnu platu, sigurnost na ulici, sigurnost za decu i porodicu, kao i sigurnost cele Srpske. S druge strane, dizajnerski je urađeno tako da se ovaj pojam ističe, a za njim dolazi pojam „premijer“.

Stanivuković jasno ističe svoju ambiciju i očekivanje od izbora.

S obzirom na to da nije došlo do okupljanja i odluke da jedan opozicioni front partija predloži Stanivukovića za predsednika ili člana Predsedništva, ostaje jasno da je cilj postati premijer. Iako se premijer ne bira direktno na izborima, jasno je da od parlamentarnih izbora zavisi ko će biti premijer. Još od Helmuta Kola, 1990. godine, u politički marketing ušlo je korišćenje pojma premijer, odnosno kancelar, u kampanjama, kako bi birač bio pozvan da odluči i o budućem premijeru.

U prvim danima kampanje u Republici Srpskoj ovaj slogan ističe se na svim vizuelnim rešenjima, ali mu je jedna od mana to što mnogi kandidati sa liste PSS-a u svojim govorima i izjavama uopšte ne komuniciraju ovu poruku prema biračima.

Dok PSS nudi sigurnost, SDS nudi pravdu.

Pod sloganom „Pravda se vraća u Srpsku“ pokrenuli su kampanju sa kandidatima za sve funkcije. Jasno je da građane Srpske muči i nepravda, ali je veliko pitanje da li traže i očekuju pravdu na izborima. Jedan od najvećih problema društva jeste korupcija, pa bi se pod tu borbu moglo podvesti i očekivanje pravde.Slogani ove kampanje više otkrivaju krizu političke ponude nego što nude odgovore na stvarne probleme građana: iza velikih reči uglavnom ne stoje ni jasne mere ni uverljivi rezultati. Vlast svoju istrošenu politiku pokušava da prikaže kao snagu i zaštitu naroda, iako je upravo ona odgovorna za mnoge nestabilnosti, odlazak stanovništva i urušavanje poverenja u institucije.Velika vrednost i veliki princip, ali za birače često nedostižan.

Deluje da je SDS, bez istraživanja javnog mnjenja i dubinske analize, odlučio da se vodi ovim sloganom. Prateći operacionalizaciju ovog slogana, već se na terenu videlo da su kandidati počeli sami da kreiraju svoja vizuelna rešenja sa različitim sloganima od krovnog.

SDS je prepoznatljiva partija o kojoj skoro svi birači već imaju zauzet stav, pa joj kampanje nisu prioritet pred izbore, ali bi svakako bilo dobro da prepoznaju politički momenat i očekivanja birača. Posle tesne pobede Karana, duel Blanuše i Minića jedan je od najizazovnijih u celokupnom izbornom procesu.

U tom duelu svaki glas će biti od velikog značaja, pa bi kampanja morala da se vodi tako da probudi uspavane i podstakne pasivne da izađu i glasaju. Šansa SDS-a je u tom duelu, a sa sloganom o pravdi neće pokrenuti dodatne birače u ovoj trci.

Slogan mora da isprati velika kampanja koja će ukazati na to kako SDS nudi pravdu i šta će preduzeti ako pobedi.

Druge partije su veoma šareno i sa mnogo klišea krenule u kampanju.

DNS-NPS izabrali su slogan „Svoji na svome. Za snažnu Srpsku“. Za početak, ovo su dva slogana. Prvi je autentičan i dolazi iz fraze koja se često ponavlja među srpskim narodom o ostanku na svome, dok je drugi već viđen i više puta ponovljen na izborima u Srpskoj. Celokupan dizajn ne razlikuje se bitnije od SNSD-ovog, ali su im i materijali koji prate slogane prepuni sadržaja koji opterećuje poruku.

Na kraju, veliko je pitanje da li Nešić i Banjac uopšte mogu da nose ovaj slogan kao ljudi koji mogu da garantuju opstanak i ostanak „svoji na svome“.

Za razliku od njih, obe liste socijalista deluju potpuno nekredibilno. Selak i SPS izašli su sa sloganom „Porodica. Pravda. Ponos“ i istakli to kao vrednosti za koje se bore. Ovo svakako jesu vrednosti koje treba da ima jedna socijalistička partija, ali je pitanje sa kojih pozicija dolazi odbrana ovih vrednosti u konkretnom slučaju. Jasno je da Selak pokušava da valorizuje svoju poziciju ministra pravde, ali, ako ćemo dati objektivnu ocenu, jasno je da ovaj resor nije značajno doprineo većoj vladavini prava i pravde u Srpskoj.

Pojam „pravde“ značajno se koristi u imenima partija („Narod i pravda“, „Za pravdu i red“), a ovaj put ima ga i SDS. Svakako, najznačajnija tema jeste porodica, s obzirom na demografske pokazatelje u Srpskoj koji govore o dramatičnom smanjenju broja stanovnika. Ipak, ne vidimo šta Selak i SPS mogu po tom pitanju da urade.

Do sada nismo videli da su preduzeli korake, ni kao partija ni kao deo vladajuće koalicije, da se bilo šta promeni. Ako su i pokušali, rezultati toga se ne vide. O ponosu nećemo ovaj put...

Socijalisti (SP) napravili su koaliciju sa ostacima Demosa i NDP-a i slavodobitno stavili slogan „Složno za Srpsku“. Prethodnih godina sve partije su se osipale, a Demos su napuštali partijski prvaci, tako da je sada prilično apsurdno da oni pozivaju na slogu. Ako misle na složnost u Srpskoj, a nemaju slogu u svojim redovima, onda je teško da bilo ko poveruje u ovakav slogan.

Za razliku od njih, Ujedinjena Srpska izabrala je slogan „Dobra, prava, zdrava“, što je pamtljivo ako se dobro promoviše.

Ipak, start kampanje im je veoma loš i manje vidljiv od drugih. To, naravno, ne govori da će cela kampanja biti takva, ali su iz US-a ušli prilično sporo u ovu kampanju. Slogan ima cilj u rečima „prava“ i „zdrava“, ali pojam „dobra“ nije dovoljno jasan i ne može se jasno povezati sa bilo kakvim političkim vrednostima. 

Svakako, slogan „Zdrava Srpska“ mogao bi da bude dobro rešenje, ako bi postojali kredibilni i odgovorni ljudi koji ga nose.
Narodni front sa sloganom „Srpska koja radi. Srpska koja pobjeđuje“ pokušao je da poveže profil liderke sa svojom porukom. Ipak, „Srpska koja radi“ nije dovoljan i završen slogan, a „Srpska koja pobjeđuje“ trebalo bi da bude proizvod tog rada, ali stoji prilično odvojeno i tek se razmišljanjem može utvrditi potencijalna relacija.

Reklo bi se da je to dobar pokušaj da se ukaže na način na koji se dolazi do cilja, ali nedovoljno kreativan da postane jasan, nedvosmislen slogan koji se pamti i pogađa „metu“.

Nedovoljno je inovativan, ali bi se mogao operacionalizovati kroz predloge mera kojima bi budući rad doveo do uspeha. Ako je cilj bio da se ukaže na stručnost i predanost Jelene Trivić, koje su birači više puta nagradili, onda je slogan mogao to značajno snažnije da prati.

Na kraju, ali ne i najmanje značajno, netipična politika Nebojše Vukanovića i liste Za pravdu i red donela je i slogan „hrabro“, sa podsloganom ispisanim najsitnijim slovima: „do konačne pobjede“. Sve je pisano malim slovima, u minimalističkom stilu.

Očigledan cilj bio je da se ukaže na hrabrost da se usprotivi manje-više svim drugim partijama, i vlasti i opoziciji. Da li je „hrabrost“ bila „ludost“ ili odvažnost da se iskorači, reći će rezultati izbora. Sigurno je da je izostanak jednog opozicionog kandidata i Vukanovićevo istrčavanje u trku doprinelo mnogo lakšoj izbornoj utakmici za kandidatkinju SNSD-a Željku Cvijanović.

Naravno, demokratsko je pravo da se svako kandiduje, ali je strateško razmišljanje neophodno da bi se rezultat ostvario.

Slogani ove kampanje više otkrivaju krizu političke ponude nego što nude odgovore na stvarne probleme građana: iza velikih reči uglavnom ne stoje ni jasne mere ni uverljivi rezultati.

Vlast svoju istrošenu politiku pokušava da prikaže kao snagu i zaštitu naroda, iako je upravo ona odgovorna za mnoge nestabilnosti, odlazak stanovništva i urušavanje poverenja u institucije.

Opozicija, s druge strane, govori o sigurnosti, pravdi, radu i hrabrosti, ali bez dovoljno precizne priče o tome kako bi te vrednosti pretvorila u javne politike. Ipak, pojedini opozicioni političari jasno ističu svoje ciljeve i agituju za podršku.

Zato će pravi test kampanje biti trenutak kada se ugase bilbordi i filteri: tada će birači morati da odluče da li glasaju za stvarnu promenu ili za još jednu upakovanu iluziju.

Za BN portal:

prof. dr Despot Kovačević, Fakultet političkih nauka Univerziteta Beograd