Političke tenzije, loše upravljanje javnim preduzećima i finansijama usporavaju reforme u BiH

MMF-ova procjena rizika za vlade u Bosni i Hercegovini koja je urađena u okviru konsultacija po članu IV za 2025. godinu bila je umjerena. Ukupno gledano, nivo javnog duga je nizak, ali potrebe za finansiranjem rastu. Održavanje racionalnih fiskalnih politika u okviru kredibilnog srednjoročnog okvira biće važno kako bi se očuvala održivost duga i s vremenom obnovile fiskalne rezerve.

Ovo je u intervjuu portalu Srpskainfo rekao rezidentni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u BiH Andreas Tudika.

Što se tiče stanja u javnim preduzećima, Tudika kaže da su problemi dobro detektovani: loše upravljanje, niske tarife, netransparentne finansije i menadžment vođen patronatom umjesto rezultatima.

"To su izbori politika koji se mogu promijeniti. Potrebni koraci su jasni: transparentno upravljanje, nezavisan nadzor, realno formiranje cijena — posebno u energetici — i profesionalan menadžment. Ovo je težak zadatak i zahtijeva dugotrajniju političku posvećenost, ali je svakako moguć", kazao je on i dodao da je Republika Srpska preduzela neke početne korake; u Federaciji jedinica za praćenje rada javnih preduzeća još nije postala operativna.

"Bez ovih reformi javna preduzeća će i dalje ostvarivati slabe rezultate; provođenjem ovih reformi javna preduzeća mogu podržati pružanje usluga, investicije i rast", kazao je rezidentni predstavnik MMF za portal Srpskainfo.

Upitan koje su tri najvažnije ekonomske mjere koje bi vlasti u BiH trebale provesti u narednom periodu, on je odgovorio da se među preprekama koje je MMF naveo u izvještaju za prošlu godinu nalaze tri:

"Prva, fiskalna politika treba biti zasnovana na  kredibilnom srednjoročnom okviru kroz ograničavanje tekuće potrošnje i ponovno stvaranje fiskalnih rezervi;

Druga, potrebno je osnažiti superviziju finansijskog sektora kao i unaprijediti makroprudencijalne politike.

I treća, strukturalne reforme treba ubrzati, posebno u oblasti upravljanja, javnih preduzeća, tržišta rada i energije a sve s ciljem unapređenja poslovnog okruženja i omogućavanja bržeg i održivijeg rasta.

On kaže da česte političke tenzije usporavaju reforme, otežavaju koordinaciju politika između različitih nivoa vlasti i stvaraju percepciju regulatornog i pravnog rizika.

"To obeshrabruje kako domaće tako i strane investitore, smanjuje ulaganja koja podižu produktivnost, i u konačnici snižava potencijal za rast, zbog čega je približavanje nivou dohotka EU sporije nego što bi to moglo biti".

(BN) Foto: Fejsbuk