Šta kažu kineski državljani koje su zarobili Ukrajinci

Dvojica kineskih državljana zarobljenih dok su se borili za Rusiju tvrde da ih kineska vlada nije poslala u rat i opisali su teškoće kroz koje su prošli u ruskim redovima.

Jedan od zarobljenika, Vang Guangđun, izjavio je da je odmah nakon zarobljavanja od strane ukrajinskog vojnika bio izložen napadu ruskim "hemijskim oružjem", rekao je novinarima na konferenciji za štampu u Kijevu, prenosi The Kiev Independent.

"Gubio sam snagu i padao u nesvest. Onda sam osetio kako me neko hvata za okovratnik i izvlači napolje na svež vazduh, ispričao je Vang.

Prema njegovim rečima, nakon što su ga ukrajinske snage zarobile, našao se u zaklonu sa ukrajinskim vojnikom tokom ruskog napada. Rekao je da mu je Ukrajinac pomogao da preživi ono što je opisao kao napad "gasom u spreju".

"Ukrajinski vojnici su nas štitili i sve vreme se dobro ophodili prema nama", dodao je.

Vang Guangđun i Džang Renbo, rođeni 1991. i 1998. godine, prvi su kineski državljani zarobljeni dok su se borili u ruskoj vojsci na teritoriji Ukrajine.

Njihovo zarobljavanje je ranije u aprilu objavio predsednik Volodimir Zelenski, koji je 11. aprila izjavio da se "nekoliko stotina" kineskih državljana bori na strani Rusije u Ukrajini. Nekoliko dana kasnije, dvojica zarobljenika su izvedeni pred novinare na konferenciju za štampu.

Govoreći na kineskom, njihove odgovore je na ukrajinski prevodio prevodilac obezbeđen od strane vlade. Vang je rekao da je bio u Kini, listajući TikTok, kada je naišao na oglas za prijavu u rusku vojsku.

Pošto je prethodnog leta izgubio posao, ponuda mu je zvučala privlačno, naročito jer se, prema njegovim rečima, vojna služba u Kini smatra "prestižnom".

Obećana im plata do 3.000 dolara mesečno

Regruter s kojim je kontaktirao rekao mu je da kineski regrut u ruskoj vojsci može zarađivati od 200.000 do 250.000 ruskih rubalja (2.000–3.000 dolara) mesečno – što je više od prosečne plate u Kini. Takođe mu je obećano da će mu biti plaćeno putovanje u Rusiju i obezbeđena potrebna dokumenta.

Međutim, ništa od toga nije ostvareno, tvrdi Vang. Kasnije su mu, kaže, Rusi oduzeli bankovnu karticu i telefon, tako da nije mogao da upravlja novcem koji je zarađivao.

Drugi zarobljeni vojnik, Džang, rekao je da dolazi iz bogate porodice i da je ranije radio kao vatrogasac i spasilac. U Rusiju je došao u decembru, gde mu je u početku nuđen posao u građevini, ali je na kraju regrutovan za vojnu službu.

"Hteo sam da zaradim novac, ali nisam očekivao da ću završiti u ratu", rekao je.

Nijedan od njih dvojice nije otkrio iz kog dela Kine potiče. Dvojica kineskih državljana tvrdili su da nemaju nikakvu vezu sa kineskom vladom i da su dobrovoljno potpisali ugovor sa ruskom vojskom. Njihova ruta je vodila kroz Moskvu, Rostov na Donu i ruskom okupirani Donjeck u istočnoj Ukrajini, pre nego što su stigli na ratište.

Stranci koji se bore za Rusiju
Prema rečima Vanga, bio je smešten u kamp sa ljudima drugih nacionalnosti, za koje pretpostavlja da su bili iz Centralne Azije, Gane i Iraka.

Rusija je angažovala strane borce iz više zemalja, uključujući Indiju, Nepal i Siriju, kako bi se borili protiv Ukrajine. Moskva je takođe koristila oko 12.000 severnokorejskih vojnika koje je poslao Pjongjang, za borbe u Kurskoj oblasti.

Kineski zarobljenici rekli su da su bili podređeni ruskim komandantima, koji su im naređenja davali gestikulacijom, pošto nisu govorili isti jezik. Vang je rekao da je bekstvo bilo gotovo nemoguće nakon što je regrutovan, jer je kontrola na obuci bila izuzetno stroga.

Takođe je izjavio da nije ubio nijednog ukrajinskog vojnika, i da je proveo samo tri dana na liniji fronta pre nego što je zarobljen. Džang je rekao da nije ni video ukrajinske vojnike sve do trenutka kada je zarobljen.

Obojica su na konferenciji za štampu kritikovala Rusiju i apelovala na svoje sunarodnike da ne ratuju za nju. Njihove tvrdnje nije moguće nezavisno potvrditi, s obzirom na to da su ih izneli dok su bili u ukrajinskom zarobljeništvu.

"Za one kineske građane koji žele da učestvuju u ratu, želimo da kažemo da to ne rade. Sve što smo čuli od Rusa bile su laži. Ispostavilo se da Rusija nije toliko jaka, a Ukrajina nije toliko slaba. Zato je bolje ne učestvovati u ratovima uopšte".

Preti im kazna u Kini

Iako Kina sebe predstavlja kao neutralnu stranu, njena neutralnost je više puta dovođena u pitanje, posebno zbog toga što je postala najveći dobavljač robe dvostruke namene Rusiji, one koja se koristi u vojnoj industriji.

Na pitanje da li je Peking znao za njihovo učešće u ratu, dvojica zarobljenika su odgovorila da je kineska vlada upozorila građane da ne putuju u zone sukoba. Prema Džangu, kineski državljani koji se bore u stranim ratovima mogu biti kažnjeni prema kineskim zakonima.

Uprkos tome, obojica su ponovila da žele da se vrate u Kinu, a ne u Rusiju, kao deo buduće razmene zarobljenika.

"Razumem da me možda čeka kazna i spreman sam na to. Ali ipak želim da se vratim kući, porodici", rekao je Džang.

"Pravi rat je potpuno drugačiji od onog što gledamo u filmovima i na televiziji", rekao je Vang.
"Žalim zbog jedne stvari, želim da se izvinim roditeljima. Moja jedina želja je da se vratim u Kinu i da sledim sve upute koje će mi pomoći da to ostvarim.

(Telegraf.rs) Foto: X