Potencijal za proizvodnju hrane u BiH ogroman, ali uvoz daleko veći od izvoza

Tokom prošle godine, spoljnotrgoovinska razmjena u sektoru agroindustrije, odnosno poljoprivredno-prehrambenog sektora, ostvaren je spoljnotrgovinski promet od oko milijardu i 800 miliona KM, od čega uvoz pokriva milijardu i 400 miliona, dok izvoz neuporedivo manji - tek oko 380 miliona, podaci su Privredne komore Republike Srpske.  

Poljoprivredni sektor ima potencijal jer BiH posjeduje dva miliona hektara obradivih površina, a prema podacima Spoljnotrgovinske komore BiH, iskorišteno je oko 400.000 hektara, odnosno svega 20 odsto, kažu u Komori. 

Sa druge strane poražavajuće je to što duži niz godina, na dnevnom nivou, desetine kamiona sa poljoprivredno-prehrambenim proizvodima, prelaze našu granicu, gušeći domaću proizvodnju.

Prerađivači kažu da je na tržištu rada sve manje onih koji žele da rade u ovoj privrednoj grani, tako da, neminovno, mašine i postrojenja moraju da zamjene čovjeka.

“Prehrambena industrija u BiH svela se na 5 privrednih subjekata – dva u FBiH i tri u Republici Srpskoj. Nažalost, prije rata svaki grad je imao prerađivačku fabriku, više ih nema”, kaže direktor prehrambene industrije iz Bijeljine Đorđe Slavinjak. 

Slavinjak dodaje da je sve manja opravdananost velikog ulaganja u procesnu opremu i rad, a na domaćem tržištu nema dovoljno sirovine, jer nema ko da je pribavi.

“Mladi penzioneri” ne beru više šipak, oni sjede u kafićima i mi ćemo ostati bez marmelade od šipka. Jagodu smo našli da uvozimo iz Turske i Grčke i time nadomjestimo nedostatke domaćeg tržišta”, rekao je Slavinjak.

Iz Privredne komore kažu da sa resornim ministarstvom u Vladi Republike Srpske već godinama sprovode akciju “Domaće je bolje” u cilju animiranja naših potrošača da umjesto uvozne kupuju domaću hranu, iako je skuplja ali i zdravija”.

“Kada govorimo o povećanju konkurentnosti domaćih proizvođača, moramo da napomenemo da ono što je neophodno jeste uvođenje savremenih tehnologija u cilju smanjivanja troškova proizvodnje naših proizvođača, čime bi naši proizvodi bili konkurentniji od proizvoda koje imamo iz uvoza”, navodi Slavica Marković, direktor Područne privredne komore regije Bijeljina.

Iako je tokom 2024. godine spoljnotrgoovinska razmjena u poljoprivredno-prehrambenom sektoru bila poražavajuće loša po BiH, iz Privredne komore Republike Srpske kažu da je, zahvaljujući podsticajima, bila bolja u smislu smanjenja uvoza za oko 3 odsto, odnosno povećanja izvoza za oko 12% u odnosu na 2023. godinu.

(BN) Foto: BN