Švedska skratila radni dan na samo šest sati

Uprkos tome što razna istraživanja govore kako je to stvarno loša ideja, sve više ljudi radi i 50 i više sati nedeljno, misleći da će tako napraviti više te kasnije uživati u plodovima svoga rada.

A i prošli su mesec objavljeni rezultati istraživanja na preko 600.000 osoba, koji pokazuju da oni koji rade do 55 sati nedeljno imaju 33% veći rizik da dobiju moždani udar od onih koji nedeljno rade 35 do 40 sati.

Imajući to na umu, Švedska kreće prema standardnom 6-satnom radnom danu, a ta je promena već primenjena na brojna radna mesta širom zemlje, u sklopu eksperimenta čiji je cilj uporediti troškove i koristi kraćeg radnog dana.

"Mislim da 8-časovni radni dan nije efikasan koliko se misli. Ostati fokusiran na specifičan radni zadatak punih 8 sati veliki je izazov. Kako bi to ipak uspeli, mešamo zadatke i pauze da lakše podnesemo radni dan. Istovremeno, teško nam je organizovati privatni život van posla ", rekao je Linus Feldt, glavni izvršni direktor Filimundusa, štokholmskog developera aplikacija.

Filimundus se prebacio na 6-dnevni radni dan prošle godine, i Feldt kaže da nisu požalili. "Želimo provesti više vremena sa svojim porodicama, želimo da učimo nove stvari ili da se više bavimo vežbanjem. Želeo sam videti da li postoji način da spojimo te stvari ", rekao je.

Kraće radno vreme rezultira srećnijom i odmornijom radnom snagom.

Kako bi što lakše zadržali efikasnost uprkos značajnom kresanju radnih sati, od zaposlenih je zatraženo da se klone društvenih mreža i drugih distrakcija, a i sastanci su svedeni na minimum. "Moj je utisak da je sada lakše intenzivno se fokusirati na posao koji se treba obaviti a imate i snage to napraviti, i još vam na kraju ostane energije nakon što napustite kancelariju."

Osnova za ovakav potez je da, s obzirom da je radni dan kondenzovan, osoblje će biti više motivisano te će imati i više energije da obave više posla u kraćem vremenskom roku. Feldt je izjavio da ne samo da je produktivnost ostala ista, već je i manje sukoba među osobljem jer su ljudi srećniji i odmorniji.

Bez sumnje Filimundus je prostudirao Tojotine uslužne centre u Geteborgu, koji su prešli na 6-časovni radni dan još pre 13 godina i imaju zadovoljnije osoblje, manje napuštanja posla, te lakše pridobijaju nove zaposlene. "Imaju kraća putovanja do posla, mašine se efikasnije koriste i niži su troškovi kapitala - svi su zadovoljni", izjavio je upravni direktor Martin Banck, dodajući da je dobitak porastao 25%.

Još u februaru, dom penzionera Svartedalens isto je uveo 6-časovni radni dan za medicinske sestre, bez promena u plati, i provodiće taj eksperiment do 2016. kako bi videli da li visoka cena zapošljavanja 14 dodatnih sestara vredi poboljšanja u brizi za pacijente i moralu zaposlenih.

"Svartedalens eksperiment podstiče i druge po Švedskoj: u getenburškoj Univerzitetskoj bolnici ortopedska hirurgija prebacila se na 6-časovni radni dan, kao i doktori i sestre u dva bolnička odeljenja u UMEI na severu", izvještavaju mediji.

Iako činjenica da su zaposleni srećniji i puni energije možda i nije najbolja naučna osnova za proglašavanje da je 6-časovni radni dan bolji od 8-satnog, postoje dokazi da standardno radno vreme ne funkcioniše najbolje.

Prošlog meseca objavljeni su rezultati istraživanja koje je analiziralo podatke 25 naučnih radova koji su posmatrali zdravlje preko 600.000 ljudi iz SAD-a, Evrope i Australije i do 8 i po godina. Otkriveno je da su ljudi koji su radili 55 sati nedeljno imali 33% veći rizik od moždanog udara od ljudi koji su radili 35 do 40 sati, kao i 13% veći rizik za razvoj koronarnih srčanih bolesti. Odvojeno je istraživanje otkrilo da rad od 49 sati nedeljno rezultira smanjenim mentalnim sposobnostima, posebno među ženama.

Da ni ne pominjemo kako ne bi trebali ni ustajati prije 9 sati. Stručnjak Paul Kelei sa Instituta za spavanje i cirkadijansku Neuroscience na Oksfordskom univerzitetu kaže da se društvo nalazi usred krize neispavanosti, jer sadašnji radni dan ne odgovara našem unutrašnjem telesnom satu.

"Ljudi ne bi trebali počinjati raditi pre 10 sati. Zaposleni obično pate od nedostatka sna ", rekao je Kelei. "Svi pate a ne moraju. Ne možemo promeniti naš 24-časovni ritam. "

Čujete li to? Svi patimo a ne moramo. Izgleda da, dok se ostatak sveta ne počne ponašati kao Švedska, najbolje je da se odselimo tamo.

Izvor: Net.hr